Концерн „Фармаком” из Шапца је предузеће које се бави експлоатацијом руда, а стечајни поступак за то предузеће започео је маја 2017. и није завршен до краја године. Током те године компанија је била неликвидна 156 дана.
Друго место по висини нето губитка припада ЈП „Путеви Србије”, чији је дуг осам милијарди динара, али заузима друго место и на листи по висини пословне имовине и капитала. По образложењу, нето губитак тог предзећа долази из редовног пословања, јер приходи покривају само 76 одсто расхода. Иначе, ти приходи нису били довољни за покриће два основна расхода – за амортизацију јавних путева и услуге за њихово редовно одржавање и система наплате путарина. Како је речено у Агенцији за привредне регистре, образложење ЈП „Путеви Србије” за такво стање је то што се путарина, као најзначајнији приход, наплаћује на око 648 километара ауто-путева, а предузеће има обавезу да одржава и развија путну мрежу од 14.161 километар државних путева.
На листи компанија с највећим нето губитком су и „Симпо” из Врања, чији је дуг седам милијарди динара, „Меркатор С” из Новог Сада, који дугује близу седам милијарди, и „Сојапротеин” из Бечеја, чији је дуг 6,5 милијарди.
Под утицајем поправљених економских прилика у земљи, у 2017. години, на нивоу целе привреде, негативан резултат је исказало 1.048 привредних друштава мање у односу на претходну годину, односно укупно 26.592 друштва, саопштено је из АПР-а. При томе, укупан нето губитак тих друштава је 27,8 одсто мањи и износи 229,3 милијарди динара.
На нивоу целе привреде кумулирани су губици од 3.688 милијарди динара, а од тога се 1.544 милијарде односи на губитке изнад висине капитала.
Највећи кумулирани губитак има ЈП „Србијагас”, 128 милијарди динара, ЈПС ЕПС је изгубуи укупно 122 милијарде, „ВИП мобајл” д. о.о. 65 милијарди, колико и „Железара Смедерево”...
Готово три четвртине негативног резултата, у износу од 166,9 милијарди динара, реализовало је сто привредних друштава с највећим нето губитком, а он је 81,8 одсто већи од преклањског. Током 2017. године обим пословне активности посматраних сто друштава смањен је 14,7 одсто у поређењу с претходном годином. Умањени су им и пословна имовина и капитал (два одсто и четири одсто), па су на крају 2017. године вредела 1.515 милијарди динара, односно 903,8 милијарде. На нивоу поменутог сегмента број запослених је опао са 49.974 радника у 2016. години на 45.332 радника у 2017.
У групи сто привредних друштава с највећим нето губитком највише
(32) друштава је пословало у сектору прерађивачке индустрије и она су заједно забележила готово трећину губитка те групе, односно нето губитак од укупно 52,3 милијарде динара (готово три пута већи од преклањског), што је 22,8 одсто нето губитка укупне привреде. Осим њих, истичу се и друштва из сектора грађевинарства, имајући у виду да је њих 18 збирно исказало нето губитак од 28,6 милијарди динара, који је петину већи у односу на претходну годину и чини 17,1 одсто губитка издвојеног сегмента (12,5 одсто нето губитка свих привредних друштава). Такође, и 15 друштава која су обављала делатност у сектору трговине на велико и мало реализовало је значајан део (17,5 одсто) укупног нето губитка посматраних сто друштава, односно 12,7 одсто нето губитка целе привреде, а у укупном износу од 29,2 милијарди динара.
Д. Млађеновић
