НБС упозорава, виртуелне валуте нису законско средство плаћања

Грађани приликом улагања новца у куповину биткоина или његовог коришћења треба да буду опрезни, став је Народне банке Србије.
b
Фото: pixabay.com

Како додају на свом сајту, купци треба да буду свесни тога да то чине на сопствену одговорност и да самостално сносе финансијске ризике који проистичу из тих активности.

„Народна банка Србије је неколико пута указала на то да биткоин и друге виртуелне валуте нису законско средство плаћања и да ни централна банка нити други орган јавне власти не гарантују за њихову вредност. Напомињемо да се став Народне банке Србије поводом тих питања није променио ни након што је недавно усвојен Закон о дигиталној имовини, у чијој је изради учествовала Народна банка Србије у сарадњи с Кабинетом председнице Владе Републике Србије и надлежним институцијама, те да виртуелне валуте усвајањем тог закона нису постале законско средство плаћања”, наводи се у њиховом саопштењу.


Вредност не гарантује централна банка

Посебно треба имати у виду да улагање у биткоин и друге виртуелне валуте које не издаје централна банка и за чију вредност не гарантује, представља ризик и може довести до финансијског губитка, а свако ко улаже у те валуте или обавља било које друге активности с њима то чини на сопствену одговорност и самостално сноси ризик од губитка.

„С тим у вези, указујемо на то да је и Законом о дигиталној имовини (чланом 15) предвиђено да Република Србија, Народна банка Србије, Комисија за хартије од вредности и други надлежни органи и органи јавне власти не гарантују за вредност дигиталне имовине и не сносе одговорност за било коју евентуалну штету и губитке које корисници и други имаоци дигиталне имовине и/или пружаоци услуга повезаних с дигиталном имовином и/или трећа лица претрпе у трансакцијама с дигиталном имовином. Такође, у складу с наведеним законом, и пружаоци услуга повезаних с дигиталном имовином дужни су да пре успостављања пословног односа с корисником дигиталне имовине тог корисника обавесте о ризицима обављања трансакција с дигиталном имовином, укључујући ризик од делимичног или потпуног губитка новца, односно друге имовине, као и о томе да се на трансакције с дигиталном имовином не примењују прописи којима се уређује осигурање депозита или заштита инвеститора”, поручују из НБС-а.


Додаје се да се Законом о дигиталној имовини уређује пословање лица која обављају послове с дигиталном имовином у Републици Србији ради уређивања материје која до сада није била уређена у нашој земљи, осим у делу спречавања прања новца и финансирања тероризма код пружалаца услуга повезаних с виртуелним валутама. Тим законом се, самим тим, ствара правна предвидљивост у пословању с дигиталном имовином (чији само један део представљају виртуелне валуте), унапређује пословно и регулаторно окружење и пружа допринос додатној дигитализацији услуга у привреди у Републици Србији, уз адекватно управљање безбедносним и финансијским ризицима који проистичу из природе тог облика имовине.

Из НБС-а истичу да поменути закон нема за циљ промовисање улагања у виртуелне валуте, већ искључиво уређење области која је знатно шира од виртуелних валута и која до сада није била правно уређена, а све то ради успостављања правне предвидљивости и сигурности.


Улагање, а не штедња

„Народна банка Србије је више пута званичним саопштењима упозоравала јавност на то да виртуелне валуте не представљају законско средство плаћања у Републици Србији. Свако ко се одлучи за улагање у биткоин или другу виртуелну валуту чини то на сопствену одговорност и самостално сноси финансијске ризике који проистичу из тих активности, али и ризике у погледу усклађености с прописима којима се уређује девизно пословање, пореским прописима, прописима из области трговине и др”, напомиње се. Улагање у биткоин више представља врсту инвестиције него штедњу. Требало би да грађани буду свесни тога да свака инвестиција може довести до добитака, али и до губитака. Где ће неко уложити свој новац, зависи пре свега од личних афинитета, склоности ка ризику и циљева појединаца.


„Напомињемо да је вредност биткоина и других виртуелних валута веома варијабилна, те да, без обзира на тренутни велики пораст вредности биткоина, кретање његове вредности није могуће предвидети, тако да у неком тренутку тако велике осцилације у његовој вредности могу проузроковати и велике финансијске губитке нашим грађанима”, наглашавају.

Овде, додају, није реч о валути иза које стоји и за коју гарантује централна монетарна власт, већ о врсти приватне дигиталне имовине. Виртуелне валуте немају статус валуте, нити законског средства плаћања. Законом о Народној банци Србије јасно је утврђено да је новчана јединица Републике Србије динар и да се све новчане обавезе из послова закључених у Републици Србији између предузећа, других домаћих правних лица и грађана изражавају у динарима и извршавају средствима плаћања која гласе на динаре. Даље, Законом о дигиталној имовини утврђено је да је забрањено плаћање виртуелним валутама и другом дигиталном имовином директним преносом те имовине с потрошача на трговца, а да би потрошач могао да плаћа у виртуелним валутама, неопходно је да трговац (продавац) ангажује специјализованог пружаоца услуга који се бави прихватом виртуелних валута, који има дозволу НБС-а и који преноси трговцу искључиво динаре, а не виртуелне валуте, с обзиром на то да су правна лица и предузетници дужни да послују преко рачуна у динарима. Дакле, када говоримо о биткоину и другим виртуелним валутама, говоримо о врсти дигиталне имовине, а не о валутама или законским средствима плаћања, пише у саопштењу.

Д. Млађеновић

 

EUR/RSD 117.5811
Најновије вести