По измењеном начину обрачуна, та накнада се више не упоређује с минималном зарадом него је прописан бруто износ најнижег и највишег износа новчане надокнаде, који ће се усклађивати једном годишње.
Најнижи бруто износ новчане надокнаде од 1. јануара износи 22.390 динара, а највиши 51.905. Уведени су и нови параметри за утврђивање висине и обрачун износа новчане накнаде, који ће омогућити да сви заинтересовани сазнају на колики износ новчане накнаде могу рачунати у тренутку престанка радног односа, односно престанка осигурања. Од бруто износа , за који је утврђена најнижа и највиша исплата, одузима се 26 одсто за пензијско и инвалидско осигурање и 10,3 одсто за здравствено осигурање. Дакле, када се од утврђеног бруто износа одузме 36,3 одсто добија је нето износ и то је новац који ће сваки незапослени који је остварио право на новчану накнаду месечно добијати.
То значи да је нето то јест оно што ће добити на руке од 14.262 динара до 33.063 месечно. Уколико месец за који се исплаћује новчана надокнада незапосленима има 28 дана, дневни минимални износ је 799,64 динара. За месец који има 29 дана она износи 772,77, а за онај с 30 је 746,33, а за 31 дан износи 722,26 динара. У исто време, током целе ове године максималан дневни износ за месец с 28 дана је 1.853,75, за онај с 29 дана 1.789,83, с 30 дана 1.730,17 и са 31 дан 1.674,35. Основно је да се множењем дневног износа новчане накнаде с бројем дана у месецу дође до минималног односно максималног износа, односно од 22.390 до 51.905 динара. Такав начин обрачуна биће целе ове године.
Право на новчану накнаду остварује се под посебним условима, и то по престанку радног односа отказом од послодавца уколико је радник проглашен технолошким вишком, ако не остварује резултате рада односно нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради. Затим, након престанка радног односа на одређено време, привремених и повремених послова, пробног рада, престанка функције изабраних, именованих и постављених лица, преноса оснивачких права власника, отварања стечаја, покретања ликвидационог поступка, престанка радног односа у иностранству према међународном споразуму.
По подацима из НСЗ-а, у јануару ове године новчану накнаду у Србији примало је 37.356 незапослених, што је 2.693 мање од почетка прошле године. Током целе прошле године нето износ новчане надокнаде порастао је свега 166 динара. Наиме, у јануару 2017. године новчану надокнаду примало је 40.049 незапослених и она је износила 16.826,76 динара. На крају прошле године било је 37.392 прималаца новчане накнаде, а просечан нето износ био је 16.992,98 динара.
По подацима за Војводину новчану накнаду у јануару ове године у Новом Саду примала су 3.102 незапослена. На другом месту је Зрењанин с 965, у Кикинди их је било 745, Панчеву 837, Сомбору 1.042, Сремској Митровици 1.315, Суботици 592 и Вршцу 444.
Незапослени којима радни однос престаје њиховом вољом или кривицом, односно уколико им радни однос престаје својевољно опредељивањем за отпремнину, новчану накнаду или посебну новчану накнаду коју прописује Влада Србије, могу остварити право на новчану накнаду ако понову буду запослени, и то најкраће годину непрекидно или 18 месеци с прекидима.
Новчана накнада исплаћује се три месеца незапосленима који имају од једне до пет година радног стажа, пола године онима који су радили од пет до 15 година, девет месеци за оне који имају стаж између 15 и 25 година и годину дана за оне који су радили дуже од 25 година. При том, годином стажа сматра се навршених 12 месеци за које су плаћени доприноси обавезног осигурања. Изузетно, новчана накнада припада незапосленима у трајању од две године, односно 24 месеца, уколико им је толико потребно до испуњења првог услова за остваривање права на пензију.
Љ. Малешевић
