Зато се и све измене и допуне прописа које се односе на тај порески облик пажљиво припремају и примењују. Скупштина Србије је пре нешто више од месеца усвојила Закон о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност, а тај пропис ступио је на снагу 15. октобра, али не у целини. Одредбе које се односе на нова пореска ослобођења и овлашћења, те доношење подзаконских аката примењују се од дана ступања на снагу. Други део измена почеће да се примењује од 1. јануара 2020. године.
Део врло битих измена односи се на област која покрива саобраћај, односно туризам, а које треба да донесу више новца. Мења се место промета добара и услуга код продаје јела и пића за конзумацију – на броду, у авиону или другој летелици, у возу. Местом промета од наредне године ће се сматрати она тачка одакле та саобраћајна средства крећу. Рецимо, уколико брод, воз или авион полазе из Београда или Новог Сада, а у њему се обавља угоститељска делатност, односно продају се и сервирају храна и пиће, местом где се обавља промет сматра се територија наше земље, што значи да приход од пореза треба да се слије у нашу државну касу. То значи да ће страни превозници који се баве и угоститељством морати да одреде пореског пуномоћника у возу, броду или авиону.
Друга веома битна новина односи се на поправке у гарантном року. По старим одредбама пореско ослобођење важило је само за замену апарата у гарантном року. Након измена, том олакшицом обухваћене су и поправке, наравно, само ако се обављају у прописаном гарантном року.
Потрошачи који немају пребивалиште нити стално боравиште у Србији имају право на враћање ПДВ-а за робу купљену у нашој земљи. Вредност за остваривање тог права сада је упола мања и уместо 12.000 динара, односно 100 евра, сада је 6.000 динара, односно 50 евра, а у ту суму је урачунат и ПДВ. Промењено је и време за које се може остварити поврћај ПДВ-а јер се до сада то право могло остварити у року од шест месеци, а сада је рок продужен па се рефакција, што је стручан назив за то, може тражити у року од 12 месеци.
У Србију су ове године крузери донели 200.000 туриста. За оно што поједу и попију на бродовима неће се плаћати порез код нас. Међутим, када Србија буде имала више лука и марина за пристајање бродова, посебно туристичких, онда ће и тур-оператери бирати место поласка, између осталог и према висини пореског оптерећења. Исто важи и за аеродроме који добјају лиценцу за међународни саобраћај. Сав кетеринг који се унесе донеће порез за Србију.
Законским изменама прецизније је одређено и ко је порески дужник. Закон о ПДВ-у прописује да је прималац услуге у обавези да обрачуна ПДВ на рачун који добије, а не пружалац услуге, али то важи само ако су обе стране у систему ПДВ-а. Довољно је да онај ко је услугу пружио провери у регистру ПДВ обвезника статус свог пословног партнера. Слична правила важила су и раније, али нису била регулисана законским одредбама. То ће посебно добро доћи компанијама које послују о области грађевинарства.
Стручњаци сматрају да ће те новине позитивно утицати и на привреду, али и на грађане те на слику о фискалном систему Србије.
Д. Вујошевић
