Документ је донет, како је из Министарства пољопривреде наведено, да би се у наредном периоду помогло и тој групи произвођача јер ће и за њих бити обезбеђен новац за подстицаје ради куповине опреме.
До сада су произвођачи пословали као регистрована пољопривредна газдинстава у просторијама које су изградили по свом нахођењу у ишчекивању услова о томе у каквом простору се могу бавити тим пословима.
Правилник је сада предвидео да пољопривредна газдинства региструју простор у Централни регистар објеката, док ће и надаље моћи да робу продају од куће, разносе је од купца до купца, продају на зеленим пијацама и манифестацијама и пакују приликом продаје или је нуде купцима већ спаковану. Једино што ће сада плаћати порез паушално, око 10.000 динара.
Одређене су и количине намирница које могу произвести током године, а која су знато испод оних која су та домаћинства у могућности да направе. Тако је, рецимо, правилником назначено да се може највише произвести 20.000 килограма маринираног поврћа, хладно цеђеног уља до 8.000 литара, зачинског биља до највише 4.000 килограма, yемова, пекмеза, мармеладе, слатког до највише 10.000 килограма, тестенине до 20.000 килограма, брашна до 32.000 килограма...
У погледу просторија где се стварају те намирнице у Правилнику је наведено, између осталог, да улаз и излаз за сировине, амбалажу, готове производе, запослене и отпад од хране и остале отпатке могу бити заједно, под условом да су предузете мере за спречавање унакрсне контаминације.
Производња различитих намирница може се обављати у истој просторији, под условом да између производних фаза или израде различитих производа остане довољно времена да се простор очисти, опере и дезинфекује. У истом простору могу се обављати и други послови, попут сецкања, млевења, омотавања/вакуумирања, паковања... ако су временски одвојени од производног процеса и ако постоје и примењују се документоване мере и поступци за спречавање унакрсне контаминације производа.
Сок и пекмез од ароније из Аде
Породица Келер из Аде има 1.500 жбунова ароније и простор где прави сок и пекмез већ неколико година, али ће сада, на основу Правилника, тачно знати да ли је простор у којем прерађује аронију и кувају пекмез у складу с правилима Министарства за пољопирвреду.
– Изградила сам објекат по сопственом нахођењу и сматрам да нећемо морати накнадно улагати да бисмо просторије прилагодила условима пословања, пошто сам прочитала Правилник и видела да смо се уклопили – казала је за „Дневник” Шара Келер. – Додуше, сада ћемо простор морати да упишемо у Централни регистар објеката, и плаћати порез, а продавати и паковати као и до сада.
Она је казала да би било добро да држава помогне подстицајима јер су до сада унапређивање производње финансирали из свог џепа.
Намирнице се могу складиштити под условом да су упаковане, затворене и јасно означене, а посуђе, прибор и опрема могу да се чисте, перу и дезинфикују и чувају у производном простору, под условом да постоје и примењују се одговарајуће процедуре за спречавање контаминације. Простор треба да има најмање једну гардеробу за пресвлачење радника и најмање један тоалет за раднике с опремом за прање и дезинфекцију руку.
Произвођачи су, по Правилнику, подељени у две групе: оне који имају прераду на пољопривредном газдинству и оне који то раде у објектима малог капацитета, опет у склопу свога газдинства-дворишта.
Предвиђа се да они који се баве производњом на пољопривредним газдинствима прерађују само своје производе. Они који се баве и откупом, то ће морати да раде у објектима малог капацитета, с тим што ће од укупне производње морати да 50 одсто сировина обезбеде из сопствене производње, а другу половину из откупа.
З. Делић
