Овога пута могли би имати више шанси да ублаже муке. Председник Србије Александара Вучић рекао је да ће разговарати са гувернерком НБС-а Јоргованком Табаковић и председницом Владе Аном Брнабић о томе како да се дужницима помогне а да се при томе не угрози банкарски сектор у Србији. Клијенти из Србије који плаћају швајцарске рате” нису једини који имају проблем и решење очекују од Европског суда за људска права у Стразбуру. То тело већ је донело пресуду која иде у корист клијената из Мађарске који су у сличној позицији. Да би се и наш предмет нашао пред стразбуршким судијама, потребно је да прође све судске инстанце у земљи. Тек онда надлежност иде у Стразбур. Зато су ових дана шатори разапети испред зграде поменуте институције у Београду, а незадовољни клијенти штрајкују глађу и пожурују суд.
Суд из Стразбура је почетком ове годне донео одлуку која иде у корист државе Мађарске. Губитник је банкарска асоцијација из те земље.
Зато се и наши дужници надају помоћи из тог француског града.
Проблеми клијената који отплаћују рате за кредите индексиране у францима познати су већ подуже. Највише њих се за куповину стана тако задужило још 2007. Камате на франке биле су 4,5 одсто, а за кредите у еврима дупло више. Тада је франак био 48 динара, а данас је између 104 и 105, тако је рата од 19.400 динара, колико је била тих година, скочила на 48.960 динара. Шта је то значило за клијенте не треба ни објашњавати. Таке проблеме имали су, наравно, сви клијенти у региону. Мађарска је помогла клијентима тако што је фиксирала курс евра испод тржишне вредности и све кредите претворила у форинте. Слично решење имала је и Хрватска. Оба решења ишла су за тим да се проблеми које је донео енормни раст фрнака поделе између банке и клијента. Наше Удружење за заштиту корисника ЋФ тажи да се за франак узме у обзир курс повољнији од оног данас те да се кредити пребаце у динаре. Исто тако, захтевају да се, док се поступак не оконча, забрани избацивање клијента на улицу уз асистенцију судских извршитеља због неплаћених рата за кредите.
Кредите који су грађани узели за куповину куће, стана или за адаптацију, врло уредно враћају и ретко касне с измиривањем рата. Подаци Удружења банака Србије за фебруар говоре да је ту доцња код становништва била само 2,2 одсто. За све кредите је 3,1 одсто. Укупна сума стамбених кредита који се враћају је 407,27 милијарди динара и изједначила се с готовинским позајмицама. Кредит је у доцњи када клијент не испуни обавезу након 60 дана од доспећа рате за наплату по уговору који је склопљен с банком.
Нашим грађанима су пре готово четири године нуђене олакшице за отплату кредита: продужење рока отплате, смањење камате, али и конверзија у евро. Од око 20.000 корисника кредита, олакшице су искористила 1.602. То најбоље говори о томе каква је била понуда.
Касациони су се код нас већ бавио „стамбеним франком”, али не и захтевима који се сада чују. Упркос томе што су клијенти разапели шаторе испред те институције, очигледно је да они нису једини који треба да помогну клијентима. Зато је идеја о новом решењу, повољнијем за клијенте, свакако добра.
Д. Вујошевић
