Пандемија "набилдовала" глобални дуг на 281 билион долара

Ковид пандемија подигла је прошле године "планину" глобалног дуга за додатних 24 билиона долара, на рекордних 281 билиона долара, чиме је његов удео у светском бруто домаћем производу достигао 355 процената

ЛОНДОН: Ковид пандемија подигла је прошле године "планину" глобалног дуга за додатних 24 билиона долара, на рекордних 281 билиона долара, чиме је његов удео у светском бруто домаћем производу достигао 355 процената, показује најновије истраживање Института за међународне финансије (ИИФ).

Према студији ИИФ-а, државни пакети подршке привреди у грађанима погођеним пандемијом учествовали су у укупном повећању глобалног дуга с једном половином, светске компаније су додале још 5,4 билиона долара нових задужења, банке 3,9 билиона, а домаћинства 2,6 билиона долара, преноси Ројтерс.

То је резултирало растом удела светског дуга у глобалном БДП-у за 35 процентних поена на преко 355 посто.

Овај скок знатно надмашује раст забележен током светске финансијске кризе 2008. и 2009, када је учешће дуга у БДП-у повећано за 10 процентних поена, односно 15 процентних поена, респективно.

Из ИИФ-а истичу да је мало знакова који наговештавају стабилизацију дуга у скоријем периоду.

Како се процњује, и ове године ће се задуживање кретати знатно изнад нивоа пре ковида у многим земљама и секторима, подржано још увек ниским каматним стопама, мада би поновно отварање економија требало да буде од помоћи БДП-у у овој једначини.

„Очекујемо да ће се глобални јавни дуг ове године повећати за додатних 10 билиона долара", наводи се у извештају ИИФ-а, и додаје да би укидање мера подршке могло да се покаже још већим проблемом него што је било након финансијске кризе.

Нагли раст дуга је прошле године био нарочито изражен у Европи, при чему су удели дуга нефинансијског сектора у Француској, Шпанији и Грчкој у БДП-у порасли за око 50 процентних поена.

Снажно повећање односа дуга и БДП-а углавном је било вођено државним пакетима олакшица, посебно у Грчкој, Шпанији, Британији и Канади. Швајцарска је била једина тржишна економија, од 61 земље обухваћене анализом ИИФ-а, која је забележила пад учешха дуга у БДП-у.

Што се тиче тржишта у успону, Кина је забележила највећи пораст показатеља дуга према БДП-у, не рачунајући банке, а следе Турска, Јужна Кореја и Уједињени Арапски Емирати.

„Прерано повлачење владиних мера подршке могло би да изазове нагли раст банкрота и нови талас проблематичних кредита“, наводи ИИФ, али истовремено упозорава да континурано ослањање на државну помоћ носи са собом и „системске ризике“, подстицући такозване „зомби“ фирме - најслабија и најзадуженија предузећа - да преузму још већи дуг.

EUR/RSD 117.3079
Најновије вести