Пограничне општине навијају за повратак прекограничног шопинга

Пандемија коронавируса довела је до великих промена у животу, раду и понашању људи у целом свету, па наравно и у Србији.
granica carina
Фото: Tanjug (D. Goll, arhiva)

Последице се осећају у свакодневном животу, а трпеле су и трпе све области. С проблемима другачијим него раније суочавају се сви, а посебно је тешко у мањим местима, као и у пограничним подручјима, у којима је до пандемије број путника, туриста и гостију био знатно већи него сада. Да је тако сигурно, знају они који живе у поганичним зонама, а знају и у Социјално економском савету Србије јер је Влади Србије упутућена иницијативу да се држављанима Румуније омогући да у нашу земљу улазе без ограничења, у дубину до 30 километара.

Разлог је то што је ограничење кретања румунских држављана, које је уведено због пандемије ковид-19, нанело велику штету привреди многих пограничних општина, пошто предузећа у тим срединама добрим делом живе од промета који остваре румунски грађани.

Да је тако потврђује и заменик председника општине Нова Црња Драган Даничић, који каже да је пре епидемије коронавируса велики број грађана Румуније посећивао ову општину.

Влади Србије упућена је иницијатива да се држављанима Румуније омогући да у нашу земљу улазе без ограничења, у дубину до 30 километара

- Ми смо мала општина и за нас је долазак грађана Румуније веома значајно и у туристичком и у економском смислу - каже Даничић. - Они су долазили и као туристи, али и као потрошачи. Куповали су намеринице широке потрошње у нашим продавницама јер су цене ниже него у њиховој земљи. То су добро знали и трговци у нашој средини, па су и маркети, а има их неколико, веома добро снабдевени. Грађани Румуније су били купци, али и продавци на нашој пијаци, која је веома добро снабдевена. Зато сматрамо да се, ако постоје услови, размотри могућност да грађани Румуније из пограничне зоне могу да долазе у Србију, наравно, ако то не угрожава здравље јер би та одлука допринела да се привредни амбијент у општини промени.

Он указује да већ дуже од годину дана грађана Румуније не долазе у општину Нова Црња и да је то посебно видљиво сада, када је стартовала летња сезона. Наиме, тада се организују културна и забавна дешавања, међу којима су и “Липарске вечери”, које се већ 60 година одржавају у Српској Црњи, где традиционално долазе Срби из темишварског региона, као и “Боемске ноћи” - манифестација која се одржава од 21. до 25. јула, када су комшије, као и наши сународници из Румуније долазили на концерте.

Слично каже и директор Туристичке организације општине Нова Црња Никола Толчин, који наглашава да је панедимија коронавируса и цела претходна година утицала на апсолутно све активности ТОО, а да је због епидемиолошке ситуације обустављена и сарадња са српским удружењима у Румунији.


Базен у Српској Црњи

Мањак гостију и те како је видљив у овом тренутку, а то се посебно види на отвореном базену у Српској Црњи.

- Мањак купача примети се и на око, а јасно је и по броју продатих карата у току сезоне. Мање је и купаца у радњама, а потврда за то је и то што је продавница уз границу привремено затворена јер једноставно није исплативо да ради. Због свега тога мислимо да је веома битно и за све нас и за Румунију да се у што краћем року епидемиолошка ситуација стабилизује како бисмо наставили тамо где смо стали. Кризни штаб је почео с попуштањем мера и надамо се да ће се ускоро вратити живот у нормалу - каже Толчин.


- Румуни су наши чести гости и сваки слободан тренутак користе да проведу у Србији, на територији наше општине или округа - каже Толчин. - Они су велики поштоваоци наше кухиње и обичаја и чести гости на манифестацијама које организујемо. Знатан пад долазака осети се од почетка пандемије, а број посетилаца на две највеће манифестације: „Липарске вечери“ и „Боемске ноћи“ мањи је и за око 40 одсто него иначе.

- Ништа боља ситуација није ни кад су у питању угоститељски објекти - смештаја и ресторани - каже Никола Толчин. - Већина објеката радила је смањеним капацитетом, а имамо и примере да је у појединим ресторанима из понуде изостављена одређена понуда, односно неких специјалитета у јеловницима, које су углавном наручивали гости из Румуније, више нема.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести