Како каже, треба видети да ли се икада у прошлости десило да се структура прихода и расхода мења на овај начин.
"Коначни фискални резултат остаје непромењен - 0,5 одсто благи дефицит као што је било планирано, а имамо битне измене у структури прихода и расхода, односно види се да расту приходи због квалитетније привредне структуре и динамике па се то осликава на бољој наплати пореза на доходак који расте", истиче Николић за Танјуг.
Како каже, важно је што ће доћи и до повећања плата и једнократног повећања за пензионере.
Истиче да је још битније да расте запосленост, да расте маса зарада те да се бележи и већи прилив у буџету.
"Када погледамо расходну страну, очигледно је да креатори економске политике размишљају да у неповољним околностима због рецесије у ширем окружењу у земљама еврозоне, и ограничења приштинске администрације имамо јасну намеру да повећамо тражњу тако што пре свега повећавају капиталне издатке државе на инфраструктурне пројекте и планирано је да они буду већи за око 20 милијарди динара и достићи ће ниво који је потребан нашој земљи", истакао је он.
Како наводи, важно је да ће се наставити са тенденцијом раздуживања и да је планиран удео јавног дуга од 52 одсто БДП, што је ниже него прошле године.
"Све у свему ово је један ребаланс који може позитивно да се оцени, квалитативни помак који готово да није забележен до сада у Србији, и да се структура прихода и расхода мења на овај начин", истиче Николић.
Народни посланици почеће 2. октобра расправу о ребалансу овогодишњег буџета којим је предвиђено смањење расхода и издатака за које је оцењено да се до краја године неће извршити у планираном износу, као и о обезбеђењу додатних средстава за нове трошкове из државне касе.
Одговорно вођење фискалне политике у претходном периоду резултирало је стварањем фискалног простора који је употребљен за повећање плата, финансирање инфраструктурних и капиталних пројеката, као обезбеђење недостајућих средстава по одређеним категоријама расхода, наводи се у образложењу Предлога закона о изменама и допунама Закона о буџету за 2019. годину који ће се наћи пред посланицима.
Овим ребалансом предвиђено је смањење расхода и издатака за које је оцењено да се до краја године неће извршити у планираном износу, као и обезбеђење додатних средстава за расходе за запослене због увећања основице, почев од плате за новембар, издатке за изградњу путне инфраструктуре, исплату накнада у складу са Законом о финансијској подршци породици са децом и друге расходе.
Најзначајније промене спроведене су код судова и Тужилаштву јер је за њих опредељено више новца за редован рад.
Повећан је и износ средстава за конверзију дела дуга грађана за стамбене кредите узете у швајцарским францима на основу Закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима.
Такође, повећан је износ средстава за расходе по основу отплата камата.
Министарству просвете, науке и технолошког развоја повећан је износ пара које ће моћи да дају за научно-истраживачке делатности, док су Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обезбеђена додатна средства за исплату накнада у складу са Законом о финансијској подршци породици са децом.
Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре повећана су средства за изградњу путне инфраструктуре и то за реализацију пројекта изградње аутопута Е-763, деоница Обреновац - Љиг, за изградњу аутопута Е-761, деоница Појате - Прељина и аутопута Београд - Сарајево.
Потпредседница владе и министарка грађевине Зорана Михајловић изјавила је данас да ће ребалансом буџета бити издвођена додатна средства за реализацију великих инфраструктурних пројеката и да ће, на пример, у новембру моћи да почну радови на изградњи аутопута и брзе саобраћајнице Рума - Шабац - Лозница.
У том министарству је речено Танјугу да предлог ребаланса буџета предвиђа додатна средства за деонице Рума - Шабац - Лозница од 600 милиона динара, затим за Моравски коридор 14 милијарди динара, за део аутопута "Милош Велики" од Прељине до Пожеге 550 милиона динара, за аутопут Београд - Сарајево од Сремске Раче до Кузмина 1,45 милијарди динара, као и средства за друге пројекте.
Како је рекла, Србија захваљујући стабилној финансијској ситуацији 2019. и 2020. почиње изградњу шест аутопутева, што је озбиљан инвестициони план.
"Министарство грађевине је познато по томе да искористи сав свој буџет, а некада ту буде и додатних средстава, тако је било сваке године. У том смислу новац који се сада добија за инфраструктуру ребалансу буџета односи се искључиво на капиталне инвестиције. Нема ту новца за додатно запошљавање и плате".
Каже да ће ребалансом додатна средства бити намењена за деоницу Прељина - Пожега, затим за аутопут Сремска Рача - Кузмин, као и за Моравски коридор за који се већ наредних недеља очекује закључивање комерцијалног уговора.
"Будући да је код Крушевца завршена експропријација можемо почети и радове на том важном аутопуту. Четврто се односи на аутопут и брзу саобраћајницу Рума - Шабац - Лозница".
Како је рекла, тај новац није био предвиђен у буџету за ову годину зато што није била спремна пројектно - техничка документација.
Премијерка Ана Брнабић иначе, рекла је раније да је то први позитивни ребаланс у Србији.
"То значи да га имамо не зато што смо повећали расходе, па сада то покривамо, већ зато што смо повећали приходе, који су већи од очекиваних", рекла је премијерка.
Како је рекла, ребалансом буџета влада жели да те увећане приходе расподели и врати нешто грађанима кроз повећање плата и подршку пензионерима, у складу са приоритетима, за бољи животни стандард и кроз додатна улагања у инфрастурктуру.
