У тим решењима је утврђен укупан износ обештећења од око 193 милиона евра, изјавио је за Танјуг директор Агенције Страхиња Секулић.
Навео је да је закључно са јануаром ове године старим власницима враћено 5.248 пословних простора, 1.220 станова, као и 1.406 зграда са укупно 7.874 објекта укупне површине 579.000 квадрата.
"До сада је укупно враћено и грађевинско земљиште у површини од око 683 хектара, пољопривредно земљиште у површини од око 94.620 хектара, док је површина шума и шумског земљишта које су враћене око 7.030 хектара", рекао је Секулић.
Према његовим речима, у наредних четири до пет година требало би да се донесу сва решења о праву на обештећење, јер је тренутно од укупно поднетих захтева око 90 одсто њих решено. Секулић је нагласио да је закон предвидео да је максимални износ обештећења који може да се исплати наследницима, са каматом, 500.000 евра, додајући да ограничења за минималне исплате нема и да се на основу до сада донетих решења исплата кретала од око 100 евра па до предвиђеног максимума. Он је подсетио да је поступак обештећења старих власника, који су имали прилику да у периоду од 2012. до 2014. пријаве своја потраживања, почео пре три године и да исплата након позитивно донетих решења тече без икаквих проблема.
"Током године имате две исплате, односно у јануару доспевају обвезнице, а у марту се исплаћује аконтација. Држава оне обавезе које је преузела, испуњава у једном дану. До сада, нисмо имали ни једну жалбу. Буде неких техничких проблема, али то решавамо јако брзо, са Управом за јавни дуг који је надлежан за исплату у обештећењу", објаснио је Секулић.
Он је навео и да од тренутка доношења решења власници треба да буду потпуно обештећени у наредних 12 година. Додао је да је реституција у Србији широко постављена у односу на друге земље у погледу наслеђивања.
"Србија је имала најдужи рок за подношење захтева, две године. Врста имовине за враћање није ограничена, наравно, осим оне имовине екстремно, која се налази у јавној својини, која је нужна за функционирање државних органа, али тога опет нема много. И амбасаде су изузете од враћања", рекао је он и додао да мора да постоји баланс како се не би направили проблеми.
Секулић је нагласио и да је Законом о враћању одузете имовине и обештећењу предвиђен фонд за обештећење од две милијарде евра, док је укупна вредност имовине процењена на 13,5 милијарди евра.
"Држава Србија не би могла да изнесе тај терет, а ни једна држава у Европи није ишла на потпуну реституцију, која се код нас помиње. Значи, увек се мора водити рачуна, пре свега о макроекономској стабилности земље, јер је обим одузимања имовине био огроман. Овако како Србија као држава поступа је фер", објаснио је Секулић.
Он је додао да додатних рокова за подношење захтева за реституцију неће бити, јер, како је нагласио, тиме би се држава држала стално у недефинисаном односу према својој имовини.
"Зато је битно да смо ми након већ две године, имајући добру евиденцију, утврдили колико се имовине потражује и данас имамо одличну комуникацију са свим државним органима. Када се планира инвестиција или отуђује неки део државне имовине, било да то отуђују локалне самоуправе или републичка министарства или други ентитети у оснивању српске државе, ми имамо податке о томе. Али, кажем, врло је специфичан поступак и увек се мора водити рачуна да се тај баланс задржи", казао је Секулић.
