Скоро сви путеви воде у Београд и Војводину

У Србији је током 2020. године 109.747 људи променило пребивалиште; односно трајно се преселило из једног у друго место, а просечна старост људи који су променили пребивалиште је 34,7 година.
s
Фото: Youtube Printscreen

Са становишта економске активности, 60 одсто миграната су издржавана лица, 32 одсто су активна лица, док је удео лица са личним приходом осам одсто, објавио је Републички завод за статистику.

За мушкарце који су променили пребивалиште је старосни просек 35,2 године, а за жене 34,4 године. Највише особа се селило из једне у другу општину или град унутар исте области (37,2 одсто), а најмање из једног у друго насеље у оквиру исте општине или града (25,7 одсто).

Посматрано по регионима, Београдски регион и Регион Војводине су у 2020. години имали позитиван миграциони салдо. Највећи број миграторних кретања остварен је на територији Београдске области и то 43.428 (39,6 одсто) досељених лица и 38.562 (35,1 одсто) одсељена лица. Београдска, Јужнобачка, Севернобачка, Нишавска и Јужнобанатска област су оствариле позитиван миграциони салдо.

У Западнобачкој области миграциони салдо лане је био минус 292 јер се за толико више људи одселило него што се доселило. Тачније 1.999 људи је отишло; а 1.707 се доселило.


Регион Војводине у последњих пет година бележи негативну вредност миграционог салда само у 2016. години

Јужнобанатска област има 3.363 досељених, 3.292 одсељених и позитиван салдо 71 нових житеља.

Јужнобачка област је привукла 11.620 нових житеља; док се 10.122 људи одселило; те је позитиван салдо 1.498.

Севернобанатска област је у минусу од 109 становника јер се 1.562 људи доселило, а 1.671 одселило.


Лакше до посла, школовања, напретка у каријери

- Миграције становништва из мање развијених подручја у развијенија уобичајена је у свим земљама, па и у Србији, али, нажалост, у нашој земљи та појава је узела маха и траје већ око две деценије - каже  председник Савеза самосталних синдиката Војовидни Горан Милић. - На тај корак углавном се одлучују млади људи који у развијеније средине долазе или због посла или веће могућности да се запосле него у срединама из којих долазе. Зато су и најчешћи избор за пресељење из села у град Београд, Нови Сад и други већи градови у којима је индустрија развијена. Становника на селу је све мање јер се од пољопривреде тешко живи, а последица тога је да млади људи своју егзистеницју виде у већим срединама које нуде веће могућности и за посао, али и школовање, напредак у каријери...


Севернобачка област има 2.089 досељених, 2.002 одсељених и позитиван миграциони салдо од 895 нових становника.

Средњобанатска област је у минусу од 318 житеља - 1.790 људи се лане одселило, а 2.108  је отишло.

У Сремској области број досељених лица исти је као и број одсељених (миграциони салдо износи нула). Тачније, 4.139 људи је отишло, а исто толико је дошло.

У периоду од 2016. до 2020. године једино је Београдски регион континуирано имао позитиван миграциони салдо, који је на годишњем нивоу износио просечно око 6.500 људи.

Регион Војводине у последњих пет година бележио негативну вредност миграционог салда само у 2016. години.

Највећа позитивна вредност миграционог салда забележена је 2020. године и износи 937. Регион Шумадије и Западне Србије је у периоду од 2016. до 2020. године константно имао већи број одсељених у односу на досељена лица. Миграциони салдо је негативан и просечно годишње износи око 3.900.

Регион Јужне и Источне Србије у периоду од 2016. до 2020. године такође је имао негативну вредност миграционог салда, која просечно годишње износи око 300.

Д. Млађеновић

 

EUR/RSD 117.5668
Најновије вести