Из НБС истичу да је до оваквог кретања дошло под утицајем високе базе из претходне године, доспећа кредита из гарантних шема и виших каматних стопа у условима рестриктивних монетарних политика Народне банке и Европске централне банке. Што се тиче кредита становништву, међугодишњи раст ових кредита додатно је успорио на 4,4 одсто у марту, са 6,3 одсто крајем 2022. године, чему су, како наводе из централне банке, допринели нижа тражња за кредитима због раста каматних стопа и ефекти високе базе из претходне године. Номинално посматрано, кредити становништву у марту су износили 1.448,3 милијарде динара (око 12,2 милијарде евра), што чини 46,8 одсто кредитних потраживања банака од немонетарног сектора, односно 19,8 одсто бруто домаћег производа (БДП).
Током првог квартала, кредити становништву смањени су за 0,8 милијарди динара или за 0,1 одсто. Посматрано по наменама, смањена су потраживања од грађана по основу некатегорисаних кредита 1,7 милијарди динара, као и готовинских 0,6 милијарди и потрошачких кредита 0,1 милијарду динара.
Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима становништву у марту је износило 4,1 одсто, што је за 0,1 процентних поена више него на крају прошле године.
Посматрано по наменама, у односу на крај 2022., учешће проблематичних стамбених кредита није промењено, за минусни салдо по текућим рачунима било је ниже за 0,5 процентних поена, док је повећано за кредитне картице, готовинске и потрошачке кредите.
За разлику од њих, стамбени кредити су повећани за 1,4 милијарде динара, њихов међугодишњи раст у марту износио је 8 одсто па је учешће стамбених кредита у укупним кредитима становништву у првом кварталу повећано за 0,1 процентни поен на 40,4 одсто у марту, док је учешће готовинских кредита, 43,7 одсто, било исто као крајем 2022. године.
Кредити привреди су наставили да успоравају међугодишњи раст током првог квартала на два одсто у марту, са 7,1 одсто у децембру прошле године и у прва три месеца су смањени за 12,5 милијарди динара, или за 0,8 одсто. Посматрано по наменама, у првом тромесечју највише су смањени инвестициони кредити, 6,5 милијарди динара, следе кредити за ликвидност и обртна средства и некатегорисани кредити, са смањењем од по 3,6 милијарди динара.
Када је реч о проблематичним кредитима, њихово учешће у укупним кредитима привреди се у марту спустило на нови минимум од два одсто, што је за 0,1 процентних поена ниже него крајем 2022. године.
Иначе, када су грађани у питању, према доступним подацима, на нове динарске кредите, а то су махом они готовински, камате банака се крећу нешто изнад 13 одсто у просеку. Поређења ради, у септембру 2021. године камата на исте такве позајмице била је око око 8,5 одсто у просеку на годишњем нивоу.
Д. Млађеновић
