Тако је завршио део опреме пропалог суботичког гиганта „29. новембар”, а ових дана продају се у метални отпад разне цеви и заостале машине панчевачке „Азотаре”. Слично је и у многим другим комбинатима, од којих неки чак више и не раде, али су иза њих остале машине које више ником не требају и које се једино још могу продати као старо гвожђе.
Србија је пропустила три деценије на технолошком плану и уколико жели да се укључи у савремене технолошке токове и индустрију 4.0, мора, како је то истакао проректор за међународну сарадњу Универзитета у Београду професор Ненад Зрнић, корачати убрзано. Па и с додатним урбзањем, додао је, неће јој бити лако да ухвати корак с онима који савремену технологију већ годинама примењују у усавршавају је.
Четврта индустријска револуција подразумева потпуну дигитализацију и аутоматизацију производње, односно умрежавање паметних дигиталних уређаја с производима, машинама, роботима и људима. На 17. панелу „Индустрија 4.0 – нова индустријализација Србије”, одржаном на Машинском факултету у Београду, уз сарадњу с Привредном комором Србије и Министарством привреде, речено је да је дигитализација постала општи светски покрет и да данас 37 земаља у свету има националне програме. Србија је на прагу доношења свог националног програма.
По објашњењу редовног професора Машинског факултета у Београду Видосава Мајсторовића, нова дигитална револуција пропагира такозвани сајбер-физички модел производње, што значи да у процесу производње постоји већа везаност за компјутеризацију, а вештачка интелигенција помаже људима да у мору података посао реализују на оптималан начин. Сматра да људи, односно радници, не треба да се плаше дигитализације и индустрије 4.0 јер им она доноси хуманији рад, скраћује радно време и повећава слободно време.
Ако је прва индустријска револуција користила воду и моћ паре да би механизовала производњу, друга електричну моћ да би креирала масовну производњу, трећа електронику и информационе технологије да би аутоматизовала проиводњу, четврта треба да омогући спајање технологија, чиме се бришу границе између физичке, дигиталне и биолошке сфере.
Људи се брину да ће увођењем технологија изгубити радна места, али подсећам на то да су и почетком 20. века радници у Ливерпулу и Манчестеру у Великој Британији ломили нове машине за ткање јер су замењивале неколико десетина радника, објаснио је професор Мајсторовић.
Како је додао, данас смо у сличној ситуацији; четврта индустријска револуција ће довесто до тога да се процеси изводе уз помоћ вештачке интелигенције, али разлога за страх нема јер ће човек морати да управља, надгледа и контролише процесе.
Уколико Србија заиста постане 38. земља у свету која има свој национални програм у индустрији 4.0, онда ће се тачно знати ко доноси одлуке, улога универзитета и привреде, технолошке иновације у српској привреди, како створити нове паметне производе који имају одличне перформансе и високу додату вредност јер то је оно што се данас тражи и што се може извести. Дакако, принцип и нови начин рада прво мора да се уведе у процесима производње.
Домаће компаније које су примере добре праксе искористиле за своје производе и услуге већ су нашле решење и имају боље резултате од оних који то нису учинили. Јер, индустрија 4.0 уводи паметне фабрике с циљем повећања продуктивности и ефикасности, а самим тим и конкурентности на глобалном тржишту. Уједно, она побољшава и квалитет живота људи, али од њих захтева да стално уче и допуњавају своје знање да би могли испратит савремену технологију и дигитализацију.
Љ. Малешевић
