Србија ускоро добија алтернативне инвестиционе фондове

НОВИ САД: Завршена је јавна расправа о нацрту закона о алтерантивним инвестициони фондовима, коју је организовало Министарство финансија па се очекује да и Србија ускоро добије регулативу која ће регулисати алтернативне инвестиционе фондове као посебну категорију.
biznis
Фото: pixabay.com

Први закон који регулише област инвестиционих фондова у Србији – Закон о инвестиционим фондовима, наша држава усвојила је у јуну 2006. године. Захваљујући томе створени темељи за оснивање и функционисање инвестиционих фондова, као новог облика инвестиционих инвеститора на тржишту капитала у Србији.

Непосредно након ступања на снагу овог законског акта регистрована су прва друштва за управљање и први инвестициони фондови, који су од оснивања бележили значајне стопе раста. Но, пред сам почетак економске кризе 2008. године имали су финансијских проблема што је утицало да се константно смањују, односно да целокупан сектор инвестиционих фондова буде сведен на занемарљивог учесника на тржишту капитала. Тако је остало до данас.

Као посебан разлог за доношење закона о алтерантивним инвестиционим фондовима, Министарство финансија наводи потребу за развојем микро, малих и средњих привредних субјеката који представљају главне актере на тржишту Србије. Наиме, један од главних изазова с којима се микро, мали и средњи привредни субјекти сусрећу јесте немогућност добијања приступачних финансијских средстава за даљи развој пословања. Микро, мала и средња рпедузећа често не могу да испуне строге услове за добијање банкарских кредита. Последице тога су да је данас учешће микро, малих и средњи привредних субјеката у укупном БДП-у око 32 одсто, што је у поређењу с учешћем у другим државама у окружењу веома мало.


Атрактивнији за стране инвеститоре

Усвајањем Закона о алтернативним  инвестиционим фондовима издвојили би се задашњи затворени и приватни инвестициони фондови из важећег Закона о инвестиционим фондовима. Заправо, спровело би се њихово терминолошко изједначавање и прецизније регулисање у складу с европском праксом, што би их учинило препознатљивим и атрактивнијим за стране инвеститоре.


У образложењу нацрта овог закона изнет је податак да су инвестиције фондова привредног капитала у компаније у земљама централноисточне Европе у 2017. години досегле износ од 3,5 милијарде евра, што представља повећање од 113 одсто у односу на 2016. годину и рекордно висок ниво за овај регион.

Инвестиције фондова привредног капитала су 2017. године биле су концентрисане у компанијама у неколико земаља у региону централноисточне Европе. Тако је највише је инвестирано у компаније у Пољској – чак 71 одсто свих инвестиција, а уз то, готово четвртина компанија у чији је капитал улагано је у тој земљи. Иза Пољске је Румунија, у коју је уложено 14 одсто укупне вредности инвестиција, затим Мађарска са шест процената и Литванија с пет одсто укупних инвестиција. С друге стране, капитал је улаган у укупно 104 компаније у Мађарској, што чини 40 процената укупног броја капитала у које су инвестирали фондови приватног капитала. Инвестиције фондова приватног капитала у компаније из ове четири земље у 2017.години чиниле су 96 одсто свих инвестиција у капитал компанија у земљама централно-источне Европе. На овој листи, Србија се налази на последњем месту.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.9693
Најновије вести