Најбоље идеје ЕУ ће финансирати с 2,8 милиона евра, кроз два отворена позива, од којих ће први бити у септембру ове године, а други наредне године.
С том сумом ће у оквиру два позива, на која се могу пријавити и компаније из Србије, бити финансирано укупно 90 старт-апова и малих или средњих предузећа из читаве Европе.
То је свакако шанса коју домаћи ИТ секор може искористити. Старт-ап еко-систем Београд – Нови Сад, да подсетимо, нашао се први пут међу издвојена 54 таква система на планети по оцени америчке организације „Startup Genome” која је ове године анализирала више од 150 градова са свих континената, саопштила је Иницијатива дигитална Србија (ИДС).
Србија се по квалитету програмера убраја међу пет најбољих у свету, а у области креирања видео-игара и развоја производа заснованих на „блокчејн” технологији Београд и Нови Сад су у „топ-10” старт-ап еко-система на свету.
Михаило Весовић из ПКС-а изјавио је да се Центар Коморе за подршку малим и средњим предузећима прикључио тој иницијативи у жељи да се помогне свим оним компанија и свима онима који се баве „блок чејн” технологијама, како у развоју самих тих технологија, тако и у њиховој примени у својим традиционалним пословима, а пре свега се тиче компанија из области пољопривреде, логистике и финансија.
Управо те три области вуку европску привреду и у њима је „блокчејн” технологија пронашла своју изванредну примену, не само у финансијском сектору него и у пољопривреди, рекао је Весовић.
„Блокчејн” је база података која се не налази на једном месту, већ је чине мање базе (блокови) које су међусобно дигитално повезане, а које садрже информације о дигиталним трансакцијама било које врсте: од власничких листова, преко података из књиге рођених, до уговора којима се регулишу ауторска права.
Приликом њихове размене нема никаквог регулатора осим саме мреже која садржи информације о свим трансакцијама које су икада изведене. Дакле, за разлику од класичне онлајн базе података, „блокчејн” технологија омогућава комуникацију с неколико рачунара (сервера) између којих се трансакција обавља.
Ту је, додао је, питање сигурности хране, начина како та храна долази до нас, практично за све кориснике, потрошаче, значајно ће унапредити начин праћења свега тога у прехрамбеној индустрији или у пољопривреди.
Навео је да је јуче представљени модел акцелератора прави модел како иновативне компаније, старт-ап компаније на свом почетку могу добити не само финансијску подршку него и техничку и пословну, што је, оценио је, још важније за њих.
Верујем да ће такав акцелератор и такав програм финансиран од ЕУ значајно допринети да компаније које се баве „блокчејн” технологијама у те три области, од својих започетих иновативних пројеката на крају развију и финални производ и да успеју да дођу до тржишта које им је битно, казао је Весовић.
Д. У.
