Реални раст бруто домаћег производа у првом кварталу ове године је, у односу на исти период лане, износио 1,7 одсто. Како за „Дневник“ каже привредни аналитичар и члан Извршног одбора индустријског синдиката Европе Никола Тизић, очекивани раст БДП-а неће бити испод 6,5 одсто у овој години, док су очекивања Светске банке од 5 до 5,2 одсто.
- Захваљујући пакетима помоћи Владе Србије и Народне банке Србије, привредна ситуација се поправила и направљен је корак унапред – каже Тизић. - Управо је макроекономска стабилност допринела привлачењу рекордног износа страних директних инвестиција од око три милијарде долара, по чему се Србија позиционирала као лидер у региону. Поред драстичног смањења стопе незапослености и њеног одржања на нивоу од осам одсто, чак и у пандемијским условима, Србија је успела да достигне прво место у свету по броју креираних нових радних места по глави становника. Рад великих компанија допринео је добром економском резултату, пошто и у тешкој ситуацији због пандемије ковид-19 у већини фирми није престајала производња, а у многима се и повећала.
Нови Сад за пример
Привредна ситуација у Новом Саду је, указује Никола Тизић, добра и резултат је одличних пословних потеза, који су довели до отварања бројних радних места. То је почело, указује наш саговорник, доласком великих аутомобилских фирми као што су „Lear Corporation“ и „Аптив“, који послују у овом граду од 2015. и 2016. године и које запошљавају око 7.000 радника.
- Једна од највећих инвестиција у Новом Саду је отварање Р&Д центра „Континентала“, где је запослено око 500 инжењера, и отварање производног погона истоимене фирме у индустријској зони Север 4- каже Тизић.- Морам напоменути још две велике инвестиције као што су БМТС и фабрика чоколаде „Barry Callebaut“, у којима се у наредном периоду очекује увећање броја запослених. Наредне године би требало да се заврше и две фабрике компаније „Нидек“, која се бави производњом прецизних мотора који се користе у хард драјвовима и паметним телефонима у којима ће бити запослено 1.200 радника. Све ово је доказ одговорне политике која се води на свим нивоима власти.
Говорећи о аутомобилској индустрији, која је у један од најистакнутијих сектора у Србији, Тизић је указао да је од 2001. године више од 60 компанија инвестирало преко 1,7 милијарди евра, а главни инвеститори су велике европске и азијске компаније. По његовим речима, највише је инвестирано у производњу система шасије возила (гуме и делови за суспензију), електронских компоненти и система (акумулатори и кабловске инсталације), као и компоненти мотора, кованих и машинских делова (брегасте осовине, дискови за кочнице, вентили и замајци).
Због веома лоше ситуације на тржишту аутомобила у Европи током пандемије, наше фирме које функционишу у овој бранши претрпеле су веома велике губитке, а пре свега произвођачи кабловских снопова. Разлог лоше ситуације на тржишту није само лоша продаја возила него и недостатак микрочипова у свету, што је довело до огромног смањења производње аутомобила, па и до затварања многих фабрика у Европи из ове бранше. Америчка компанија „Форд“ је само у току првих шест месеци ове године имала застој у производњи у трајању од 14 недеља, што је аутоматски утицало и да компанија из Новог Сада „Lear Corporation“ не ради и комплетне тимове радника пошаље на плаћено одсуство са 60 одсто зараде.
Д.Мл.
