Он рекао Танјугу да живимо у периоду изражене кризе и да се у складу са тим наметнула и централна тема - "Отпорност економије у неизвесним временима: Велики изазови за Србију и Западни Балкан" и поручио да би и Србија и све земље у региону требало још интензивније и ефикасније да наставе спровођење реформи.
"Наш циљ јесте да дамо савете, на основу дискусија које ћемо чути на Форуму, на који начин треба појачати механизме заштите или механизме отпорности привреде наше земље, али и читавог региона Западног Балкана", рекао је Влаховић.
Нагласио је да не постоји преконоћних, чаробних решења.
"Оно што и Србија и читав регион треба да ради, јесте да много интензивније настави са економским реформама, да се заврши економска транзиција, што ће на крају резултирати повећањем свеукупне конкурентности наше привреде. Ми треба да знамо да смо чврсто повезани са ЕУ, с обзиром на то да се више од 70 одсто спољнотрговинске активности реализује са земљама ЕУ, а отприлике 60 одсто инвестиција долази из ових земаља", каже Влаховић.
Она је оценио и да остаје да се види како ће еврозона пословати и којом стопом ће расти економије еврозоне, с обзиром на то да, како каже, постоји озбиљан страх од енергетске кризе у овој и наредним годинама.
Упозорио је и да још увек имамо инфлацију која још није савладана, а такође и још не постоји успостављен глобални ланац снабдевања, због ковида 19 у Кини.
"Потребна је много ефикаснији наставак економских реформи, пре свега мислим на ресктруктирирање и финансијску консолидацију великих јавних предузећа, на унапређење пословних амбијента, јер је јасно да постоји велики ризик инвестирања, нарочито за домаћи приватни капитал", оцењује Влаховић.
На питање колико је оправдан страх да је могућ одлазак страних инвеститора уколико не прихватимо план ЕУ за КиМ, Влаховић је оценио да би такав политички развој значајно угрозио нашу позицију на међународном тржишту капитала.
"Све развијене земље имају своје агенције за осигуравање извоза и инвестиција, сама чињеница да ће доћи до повећавања ризика значиће и одустајање инвеститора од будућих пројеката. Ми немамо други пут од наставка реформи и присаједињење наше земље ЕУ", нагласио еј председник Савеза економиста Србије.
Влаховић сматра да је дошло до одређене стабилизације у европској економије и додаје да су многи потценили флексибилност европске економије.
Подсетио је да су у марту прошле године биле "катастрофалне" прогнозе, пре свега због прекида снабдевања природним гасом из Русије и санкције према Москви.
"Показало се да је европска природа много отпорнија и да је у кратком року успела да направи супституцију снабдевања енергентима. Међутим, та стабилизације не мора да значи да неће доћи до раста цена у другој половини ове године. Али не очекујем да ће тај раст дивљати, као што је то био случај у марту и априлу прошле године", закључио је Влаховић.
