Исплата обештећења биће могућа када Влада Србије донесе одлуку о коефицијенту обештећења, коју припрема Министарство финансија, а законско решење је да све обвезнице власницима или наследницима буду исплаћене од 2018. до 2030. године, без обзира на то када је решење донето.
Иначе, процењена вредност имовине која треба да се обештети је 13,6 милијарди евра, а Законом о реституцији предвиђен је фонд за обештећење од две милијарде евра и то је максимум који држава може да исплати. Процена имовине била је неопходна да би Министарство финансија могло израчунати коефицијент обештећења како би Агенција за реституцију донела решење сваком појединачном власнику или наследнику одузете имовине у којем ће бити назначен износ и динамика исплате обештећења. Власници или наследници највише могу добити 500.000 евра.
По речима директора Агенције за реституцију Страхиње Секулића, реституција у натури завршена је 90 одсто, што значи да је десет одсто остало да се исплаћује у обвезницама. По подацима објављеним на сајту Агенције за реституцију, враћено је 6.016 објеката, од чега 4.267 пословних простора, 841 стан и 908 зграда. Враћено је и 300 хектара, 63 ара и 32 квадратна метра неизграђеног грађевинског земљишта, 5.105 хектара, 39 ари и 90 квадратних метара шумског земљишта и 28.343 хектара, десет ари и 74 квадратна метра пољопривредног земљишта.
Агенција за реституцију објавила је на свом сајту и податак да је до краја прошле године, на основу Закона о враћању имовине црквама и верским заједницама – што је, иначе, посебан законски акт – црквама и верским заједницама враћено укупно 58.549 хектара, 97 ари и 14 квадратних метара земљишта. Од тога је 26.251 хектар, 60 ари и 46 квадрата пољопривредно земљиште, 32.206 хектара, 42 ара и осам квадратних метара шума и шумско земљиште, а 91 хектар, 94 ара и 60 квадрата грађевинско земљиште.
Црквама и верским заједницама до краја прошле године враћено је и право својине на 90.269 квадатних метара објеката, од чега 12.779 квадрата стамбених и 72.817 квадрата пословних објеката. Враћено је и право својине над једном уметничком сликом.
Од 45 општина у Војводини, у 11 није враћен ниједан објекат – у Тителу, Чоки, Бачу, Бачкој Паланци, Житишту, Иригу, Малом Иђошу, Опову, Оџацима, Пландишту и Сечњу. У преостале 34 војвођанске општине враћено је 1.144 објекта, односно више од шестине укупне натуралне реституције. Највише враћених објеката је у Новом Саду – 436, Суботици – 130, Панчеву – 121, Зрењанину – 82, Сомбору – 58, Кикинди – 45 и Вршцу – 28. У преосталим војвођанским општинама враћено је знатно мање објеката, а у две локалне самоуправе – Нова Црња и Пећинци – враћен је само по један.
Љ. Малешевић
