Како се наводи, захтеви који се процене да воде ка уцењивању биће одмах одбацивани „са врата”, те се тако рекеташима и уцењивачима неће оставити простор да уђу у процедуралне заврзламе.
Кроз упутство се онемогућава и да неки од запослених у катастру дођу у искушење да помажу рекеташима пролонгирањем поступака, изговарајући се на недовољно јасне процедуре.
Упутствима је РГЗ реаговао, како се наводи, на све чешћу појаву уцењивања власника непокретности подношењем катастру очигледно неоснованих захтева за забележбе.
Геодете наводе да је пракса да се поднесе више захтева у кратком периоду и да чим се један захтев реши, изјављују жалбу; а када се и жалба одбије, поново подносе исти или сличан захтев, који опет мора да се реши.
Жалба на жалбу и власник мета за договор
РГЗ наводи да иако катастар редовно одбацује захтеве забележбе, поновним подношењем и коришћењем жалби ствара се утисак да систем не може да се избори са њима. Власник непокретности због тога трпи притисак јер му се у изводу из катастра стално појављују захтеви за забележбу спора у теретима, услед чега губи поверење потенцијалних купаца, односно улагача и етикетира се као проблематичан, објашњено је из РГЗ-а.
Како се наводи, власник непокретности онда постаје лака мета па, суочен са пробијањем рокова и пропашћу планова, спреман је за договор са онима који су му проблем и направили.
РГЗ наглашава да је реч о класичној изнуди и додаје да је хитно реаговано упутством које је послато катастрима јер су сада такве појаве добиле на замаху.
Колико у бројевима има оваквих предмета завод није навео, осим што је голим оком видљиво да станоградња не посустаје у протеклих две и по деценије и да у тој изградњи треба тражити инвеститoре рекеташе”.
Обично су инвеститори упознати са плановима урбаниста о локацијама на којима ће, у већини случајева, породичне куће бити замењене вишеспратницом, па и пре него што власници кућа то сазнају, обилазе их и нуде им новац за откуп парцеле. Новосадски инвеститори нису заинтересовани да причају има ли злоупотребе приликом откупа приватних некретнина или, како у Заводу кажу, уцењивања.
Један од њих , који је малчице отворио тему “Дневнику”, под условом да буде анониман, навео је да повод за реакцију геодета вероватно постоји, али да у купопродајама не постоји велика мудрост. – Измери се величина плаца, бруто и нето површина и на основи плана урбаниста, који подразумева спратност објекта, израчуна колико може да буде изграђено станова, које величине и понуди новац власнику куће. Одмах се склопи уговор о купопродаји и овери и инвеститор одмах може да тражи дозволу за градњу и почне припреме за отварање градилишта.
У медијима до сада није писало да се власници некретнина жале на инвеститоре да мало плаћају за некрентине које се у највећем броју случајева руше ради изградње објеката за колективно становање, нити да их уцењују да некретнине продају испод тржишне цене. Обично власник куће добије стан на тој парцели, ако се другачије не договоре.
У Новом Саду било је примера пре више од две деценије, када је станоградња почела да се развија, да власници нису ни по коју цену хтели да продају породичне куће под изговором да на истој адреси живе генерације исте фмаилије. Али под притиском усвојених урбанистичких планова, брзо су прихваитли новонастале прилике.
На дугачко се од тада писало о бесправној градњи, разноврсним преварама инвеститора, од тога да један стан продају више пута до пробијања рокова изградње, изградње више спратова мимо плана и слично.
Али није било речи о притисцима на власнике да некрентине продају испод цене коштања на тржишту, зато саопштење РГЗ изазива пажњу јер се, уместо превара, поједини инвеститори сада баве, очигледно, другим средстима да у изградњи што боље прођу финансијски.
З. Делић
