Он је Танјугу казао да је та транзиција веома компликована и да ће доста да кошта. „Ту има ствари које компаније јако интересују, а које су недовољно познате у Србији, али видим да и нове компаније у ЕУ имају доста непознаница како ће тај механизам функционисати”, рекао је Ђурђевић.
Он је нагласио да је на састанку у кабинету комесара за проширење истакнуто да на путу зелене транзиције треба наћи начин помоћи компанијама средње величине, прецизније не великим мултинационалним компанијама које имају приступ другим фондовима, као ни малим и средњим предузећима јер је њима намењена већина шема подршке ЕУ Србији.
- Компаније којима треба да помогнемо су оне које имају од 200, 300 до 500 запослених и које већину своје производње пласирају на тржиште ЕУ. Оне могу да буду највише погођене тим режимом и ми ту сада тражимо и саговорнике у Европским институцијама и међу другим компанијама како би разменили искуства - казао је Ђурђевић.
Западни Балкан
Ђурђевић је додао и да су у односу на неколико година раније геополитички односи у свету сада потпуно другачији.
Земље попут Молдавије, Грузије и Украјине, услед убрзаног плана приближавања ЕУ, сада имају много боље услове приступа јединственом тржишту од земаља Западног Балкана, о чему, како је нагласио, постоји и свест у ЕК.
Према његовим речима, ПКС ради на информисању и повезивању компанија, али још много тога треба урадити како би имали инструменте које ће подржати компаније у њиховој зеленој трансформацији.
Он је нагласио да Извештај Европске комисије (ЕК) о напретку и нови План раста за Западни Балкан, који је представљен прошле седмице, откључава Србији две милијарде евра директне подршке и још четири милијарде евра кроз повољне гарантне шеме, односно да нам ЕУ гарантују задуживање по повољним каматним стопама и дугом року отплате.
„Препознат је и значај приступа компанија региона јединственом тржишту ЕУ и што ЕУ сад жели да отвори, а на шта ПКС већ неко време указује као нешто што је нужно”, навео је он.
Е. Д. Н.
