НБС: Србија била припремљена на шокове, мере донеле резултате

БЕОГРАД: Пандемија је шок без преседана, али смо пре пандемије радили тако да смо Србију припремили да са знатно јачим основама може да бележи динамична и одржив раст, као и да се суочава са различитим врстама шокова, рекла је гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.
 Jorgovanka Tabaković na  prezentaciji februarskog "Izveštaja o inflaciji" Foto: Tanjug/video
Фото: Танјуг/видео/Јоргованка Табаковић са сарадницима и НБС
У интервјуу за портал Бизнис.рс, Табаковић је објаснила зашто се Србија нашла у групи земаља за које се предвиђа да ће током наредне године имати највећи номинални раст на свету.
 
Она је рекла да је током осам година спроведена комплетна економска трансформацију земље, што се види кроз ниску и стабилну инфлацију, релативно стабилан курс динара, успешну фискалну консолидацију, отварање фабрика, снажан раст запослености и извоза.
 
Подсетила је да су стопе раста биле више од четири посто у 2018. и 2019. години уз уз снажан допринос инвестиција - домаћих и страних.
 
"Да не заборавим и јак финансијски сектор који смо током осам година ојацали тако да може да буде права и пуна подршка реалном сектору, јер само заједно, могу да трају. Један без другог не могу", рекла је Табаковић.
 
Истакла је да се током пандемија Србија издвојила и обимним и правовременим пакетом мера подршке.
 
„Због свега што смо урадили на плану јацања наше економије, били смо у могућности да донесемо обиман и свеобухватан пакет економских мера вредан близу 13 одсто БДП, и донели смо га у најкраћем року. Обимност и правовременост мера били су кљуцни да се спречи пад пословног и потрошачког поверења, циме је спречено преливање негативних ефеката пандемије на тржиште рада и производне капацитете", рекла је она.
 
Додала је да је НБС током кризе била и ‘прво уточиште’ јер је кроз бројне мере које смо доношене готово сваког месеца подржавала грађане, привреду и државу да лакше у финансијском смислу преброде кризу.
 
"Тиме смо очували потребну ликвидност свих сектора, добар приступ финансијским изворима средстава као и још повољније финансијске услове“, оценила је гувернер НБС.
 
Табаковић је оценила да је Србија у многим областима економије већ достигла или прешла преткризни ниво, и навела да је реч о индустрији, извозу робе, трговини на мало, као и по броју запослених.
 
"Просечна нето зарада је на нивоу целе 2020. године повећана за 9,4 одсто. Укупна формална запосленост је у фебруару ове године већа за 59 хиљада људи у односу на фебруар прошле године, при чему је раст воден растом запослености у приватном сектору за 58 хиљада људи", истакла је она.
 
Навела је да је разлог и дивесификација индустријске производње, тиме и извоза што је у Србији рађено систематски.
 
"Управо то нам је помогло да током пандемије мањи део наше индустрије буде погођен, и да задржимо нашу присутност и на другим тржиштима", оценила је она.
 
Табаковић је навела да је Србија и током ‘пандемијске’ године имали раст извоза у земље ван ЕЗ, попут земаља централне Европе, Кине, САД.
 
"Најбољи пример је аутоиндустрија, где Србија има најразличитију палету производа који се у овој области производе - од гума, акумулатора, проводника, па до најсофистициранијих производа попут микрочипова и електромотора. По том основу извоз ауто компоненти смо од 2012. године повећали четири пута – са око 500 милиона евра на две милијарде евра", рекла је она.
 
Како је истакла, у Србији су током пандемије наставили да се реализују инфраструктурни пројекти а учешће капиталних инвестиција државе у БДП је прошле године повећано на 5,4 одсто, са 4,9 одсто из 2019. године.
 
„То је, иначе, препорука која се даје замљама у нормалним условима - повећавајте капиталне инвестиције. У Србији смо тако радили и током пандемије, а наставиће се и ове године са растом њиховог учешћа на више од шест одсто БДП", рекла је Табаковић.
 
Оценила је да се у Србији наставило са одговорним понашање јер је уз обезбеђен огроман пакет мера, сачувано учешће јавног дуга у БДП на нивоу који не прелази 60 одсто БДП.
 
Табаковић је рекла да су девизне резерве не само сачуване већ су и додатно оснажене у кризној 2020. години, и то за 113,2 милиона евра, а њихов раст настављен је и у овој години за 783,9 милиона евра тако да су на крају марта достигле 14,3 милијарде евра.
 
„То значи да смо наставили да се понашамо одговорно, јер знамо да треба живети и када пандемија прође", оценила је она.
 
Додала је да је у сектору информационо комуникационих технологија (ИКТ) остварен раст извоза и у 2020. години.
 
"Али он није једини. Извоз пољопривреде који је од 2012. скоро дуплиран – са око 750 милиона евра на скоро 1,3 милијарди евра у 2020. години. Пољопривреда је управо она компонента која је направила ону неопходну разлику и помогла расту БДП-а", рекла је она.
 
Казала је да је у годинама пре пандемије домаћи туризам убрзано развијан, између осталог, и кроз програм ваучера.
 
"Током летњих месеци прошле године управо је домаћи туризам надоместио велики део изостанка страних туриста, а ми смо уживали у лепотама наше земље", истакла је Табаковић.
 
Како је навела, све су то разлози зашто је Србија и у групи земаља којима је кредитни рејтинг током пандемије или задржан или повећан, што је заиста реткост.
EUR/RSD 117.1776
Најновије вести