Што се тиче домаћег терена, већ смо се навикли на то да курс домаће валуте за евро не прелази 119 динара. У петак је био 118,35 за један евро по средњем курсу Народне банке Србије.
Када су у питању други курсеви, динар плива различито. Најповољније се и откупљује и продаје у мењачницама. У просеку, мењачи евро откупљују за 117–117,50 динара, а продају у распону од 118,40 до 118,90. Зато онима који су кренули да размене валуту остаје да обиђу неколико мењачница пре него што се одлуче за трансакцију.
Главна тема о банкама су у претходном периоду биле банкарске провизије за обраду кредита. Банке су, изгледа, спремне да их се одрекну, али...
Изгледа да код нас два добра никада не иду заједно. Банкари сада имају став да због одрицања од провизије нема простора за снижавање каматних стопа због пада референтне камате НБС-а.
Што се тиче банака, ту су обе трансакције неповољније. Већина финансијских кућа откупљује евро за 115,50 динара, а продаје за 120,50. Изузетака има, а распон је највећи код Халк банке: ту се евро откупљује по курсу од 114,21, а продаје за 122,50, односно разлика је 8,31 динара. Најближа средњем курсу је банка Поштанска штедионица: евро откупљује за 117,17 динара, а продаје за 119,24.
Финасијски стручњак др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду каже да велики распон између куповног и продајног курса код банака говори о томе да ће динар морати у још дужем периоду да буде стабилан па да банке смање распон, односно да поверење у домаћу валуту буде још веће. Добра страна је што је због добрих перформанси дианра код нас све више кредита у домаћој валути. Увек је боље бити задужен у валути у којој се добија плата него у страној.
Што се тиче привреде, економиста Иван Николић сматра да јачање домаће валуте има добар утицај на српску привреду.
То утиче на то да се велики део привредних друштава консолидује, наводи Николић и додаје како је исти утицај и на раздуживање државе.
Он сматра да је све то утицало и на то да нам инфлација буде на ниском нивоу.
Динар је прошлог месеца достигао највећу вредност према евру у претходне три године.
Све то помогло је Народној банци Србије да води флексибилнију и блажу монетарну политику. Недавно је снизила референтну каматну стопу на 3,25 одсто. Та камата је репер за све пословне банке када одређују стопе за динарске позајмице. Код нас се то највећим делом односи на динарске кредите и на камате на прекорачења по дозовљеном текућем рачуну.
Као што знамо, камате на најпопуларније готовинске динарске кредите су код нас између девет и десет одсто на годишњем нивоу. Код минуса су цене новца за исти период бар дупло више.
Д. Вујошевић
