Износ просечне плате у еврима је исти и за јул и за јун – 417. Уз податак о просечној нето плати за јул, РСЗ редовно објављује и медијалну зараду, коју прима половина запослених у Србији, а она је тог месеца износила 38.642 динара. Колико је тај податак важан, потврђује чињеница о висини просечне нето зараде у 18 делатности чији се подаци обрађују. Наиме, од њих, само у осам нето плате биле су веће од републичког просека, док су у преосталих десет биле мање.
Посматрано по делатностима, у јулу су највећу нето зараду остварили запослени у финансијским делатностима и делатностима осигурања – 89.793 динара, затим у информисању и комуникацијама – 81.398, снабдевању електричном енергијом – 80.821, рударству – 76.592, стручним, научним, иновативним и техничким делатностима – 61.071, државној управи и обавезном социјалном осигурању – 57.646, образовању – 51.102 и пословима некретнина – 49.672. То су, дакле, делатности у којима су запослени остварили зараду већу од републичког просека.
У делатностима у којима је у јулу забележена просечна плата мања од републичког просека већином су производне и услужне делатности, али и здравствена и социјална заштита. Тако је јулски просек зарада у прерађивачкој индустрији 44.769 динара, пољопривреди, шумарству и рибарству 42.639, снабдевању водом и управљању отпадним водама 43.802, трговини на велико и мало 41.303, услугама смештаја и исхране 31.345, уметности, забави и рекреацији 40.658, осталним услужним делатностима 30.010, саобраћају и складиштењу 45.252, услугама смештаја и исхране – 31.345.
Уколико се у оквиру делатности за које РСЗ објављује податке о просечној нето јулској плати анализирају конкретни послови, највећа плата забележена је у ваздушном саобраћају – 130.173 динара, услужним делатностима у рударству – 116.061, експлоатацији сирове нафте и природног гаса – 114.728, рачунском програмирању и консултанским делатностима – 109.365 и финансијским услугама, осим осигурања и пензијских фондова, 100.029. Тих пет делова делатности једине имају месечно зараду већу од 100.000 динара, с тим што запослени у ваздушном саобраћају имају две и по просечне нето зараде у Србији.
Целокупан јавни сектор Србије у јулу имао је просечну зараду од 54.887 динара, што је 5.685 више од републичког просека. Од осам области у јавном сектору за које РСЗ објављује податке о нето зарадама у јулу је њих шест имало плату већу од републичког просека, а само две мању. Више од републичког просека у јулу су зарађивали запослени у јавним државним предузећима – 66.889 динара, администрацији на нивоу државе – 60.420, администрацији на нивоу аутономне покрајине – 61.393, здравственом и социјалном раду – 49.880 и образовању и култури – 52.201. У јавном сектору мање од републичког просека остварили су запослени у јавним локалним предузећима – 47.230 динара и администрацији на нивоу локалне самоуправе – 46.774.
Запослени у дуванској индустрији, који су прошлог месеца били први по висини нето плате од 134.641 динара, у јулу су забележили зараду од 97.130 динара и тиме „пали” на шесто место. Иза њих су запослени у научноистраживачкој делатности и развоју – 90.091, затим они који раде у производњи кокса и деривата нафте с просечних 89.756 динара.
Најнижа просечна јулска плата бележи се у делатности припремања и послужења хране и пића – 29.301 динар и она је 19.901 динара мања од републичког просека. Мало већи просек од њих у јулу забележили су запослени у осталним личним услужним делатностима – 30.010, затим у поправци рачунара и предмета за личну употребу – 30.574, у производњи папира и производа од папира – 30.971, производњи одевних предмета – 32.876 динара.
Запослени у производњи коже и предмета од коже у јулу су остварили просечну нето зараду од 34.758 динара, у производњи намештаја 36.288, производњи прехрамбених производа 39.840, уклањању отпадних вода 37.984, специјализованим грађевинским радовима 37.502, коцкању и клађењу 38.945, делатности путничких агенција, тур-оператера 35.223...
Љ. Малешевић
