Ипак, јануарске коверте запослених, осим оних који сваког месеца раде за минималац, нису подебљане или је евентуално повећање готово неприметно. Наиме, приликом утврђивања минималне цене рада за ову годину, послодавци су инсистирали на томе да се истовремено повећа неопорезиви део зараде и на тај начин смање њихова оптерећења, што је и учињено, а тешко да се може рећи ко је на добитку, а ко је губитник. Прилив у буџет Србије је сада, по том основу, мањи, зараде су готово непромењене, осим минималца, који је увећан са 130 на 143 динара на сат, а ставови сидниката и послодаваца се разликују.
Повећањем неопорезивог дела зараде, каже руководилац правног сектора Уније послодаваца Србије Светлана Будимчевић, изашло се у сусрет захтеву УПС-а јер је то удружење као услов за повећање минималне цене рада, тражило да се, истовремено, повећа и неопорезиви део зараде.
– Повећање неопорезивног дела зараде је свакако добар корак, а да ли је због тога повећана плата запослених зависи од послодавца – јер раст зарада не може бити већи него што послодавац реално заради – истакла је Светлана Будимчевић. – Послодавци ће имати одређену уштеду, односно издвајаће мање новца по основу пореза у односу на укупан број запослених, али то није једини фактор на основу којих се формирају зараде. Такође, оптререћења су и даље велика – парафискални намети, комуналне таксе и остале дажбине и даље значајно оптерећују пословање.
Она указује на то да, на зараду од рецимо 30.000 динара, сада послодавци, уз виши износ неопорезивог дела, издвајају око 300 динара мање у односу на прошлу годину.
– Ако је реч о зарадама у бруто износу – нето зарада запослених који месечно примају 30.000 динара биће 321 динар виша, а трошак за послодавце ће остати исти. За зараде уговорене у нето износу, запослени ће и примити исти износ, а трошак послодаваца биће 321 динар нижи – објаснила је Светлана Будимчевић.
Коверте запослених који раде за минималац од почетка године су дебље јер је минимална цена радног сата од 1. јануара 143 динара, што је 13 динара више од оне која је исплаћивана прошле лане. Тако је за јаунар, у којем је било 184 радна сата, минимална зарада 26.312 динара, док је прошле године за исти број сати минималац био 23.920 динара, па је коверта дебља непуних 2.500 динара.
Како је додала, могуће је да су неки послодавци тај новац усмерили на зараде запослених, напомињући и да ће се УПС и даље залагати за то да се побољшају услови пословања јер је то пут за боље резултате рада, а тиме и више зараде.
Председник Савеза самосталних синдиката Војводине Горан Милић истиче да се на основу података којима располаже не може рећи да су зараде, осим оне минималне, више него прошле године.
– Иако се могло и очекивати да неће бити неких значајних промена у висини зараде, било би добро да је повећања, макар и минималног, било – каже Милић. – Повећање неопорезивног дела зараде има за циљ да се послодавци растерете, и то је учињено, а запослени, практично, неће осетити ту промену. Ипак, надамо се да ће се нешто ускоро променити.
Д. Млађеновић
