Директори предузећа у Србији која постану чланови робних берзи и на било који начин буду ширили дезинформације путем медија, злоупотребљавали доминантну позицију на тржишту могли би бити кажњени затвором од шест месеци до осам година, речено је данас на првој јавној расправи о нацрту Закона о робним берзама у Привредној комори Србије (ПКС).
Из Министартва трговине, туризма и телекомуникација поручују да ће се након усвајања закона он "проширити" и односиће се и на друге тржишне играче који нису регистровани на робним берзама.
"Закон се први пут доноси у Србији, а циљ је да се омогући развој насег тржишта", поручује помоћник министра трговине Јован Стојић и каже да ће контролу рада предузећа на берзама обављати Комисија за хартије од вредности.
Нацрт овог закона предвиђа три врсте казне, оне које се односе на кривична дела у привреди и преступе, као и на прекршаје које предузећа и одговорна лица у њима учине.
Главни циљ доношења овог закона је да подигне сигурност у систему трговања робом, пре свега, у трговању преко робних берзи које ће моћи да се региструју као акционарска друштва, објашњава Стојић.
Директор Продуктне берзе из Новог Сада, Милош Јањић каже да ће по први пут бити омогућено робним берзама да прате у управљају токовима готовине приликом трговине као и да се обавља потпуна контрола квалитета и количине робе са којом се тргује.
"Циљ закона је да се направи сигурно тржиште без могућности злоупотребе положаја и информација до којих је неко дошао", каже Јањић уз оцену да је аграр, сектор који ће бити највише "под лупом" закона јер, на берзама се каже, највише тргује житарицама и уљарицама.
И због тога, највише користи од будућег закона, према оцени Жарка Малиновића из ПКС имаће управо пољопривредници.
"Пољопривредници ће имати правовремене информације о условима на тржишту и како се тргује производима, па ће на тај начин моћи боље да управљају својим пословањем. Сви који тргују на берзама имаће коначно дефинисано тржиште, али биће дефинисане и казне за оне који крше правила доброг пословања", каже Малиновић.
Стање на тржишту у смислу договарања цена, стварање монопола и картела, иначе прати и Комисија за заштиту конкуренције при Министарству трговине, а доношењем овог закона, каже Малиновић ствара се "нова институција" која ће омогућити фер трговину.
"Од картелизације и договарања цена нико нема користи, а најмање користи имају крајњи потрошачи", каже Малиновић.
У Србији, наводе у Министарству трговине, тренутно не постоји одговарајући правни оквир за развој робних берзи, па ће се овим законом, када буде усвојен, регулисати берзанско пословање и на тај начин, оцењују, привреда Србије, посебно мала и средња предузећа и пољопривредници, заштити од изненадних поремећаја на тржишту.
Нацрт предвиђа формирање робне берзе као акционарског друштва те да свако може бити акционар на будућим робним берзама, изузев држваних службеника и функционера, осим у ситуацији када држава има власнички удео у берзи.
Није дозвољено да робна берза у своје име и за свој рачун тргује, а запослени и чланови управе не могу давати савете о трговању, док предмет трговања на робној берзи не могу бити девизе, ефективни страни новац, племенити метали и електрична енергија.
Јавна расправа о нацрту овог закона почела је данас у ПКС округлим столом на којем су учествовали представници министарстава трговине, Привредне коморе Србије, Продукте берзе али и стручњака из области права, конкуренције и трговине.
Предвиђено је да се други круг расправа одржи 15. маја у Привредној комори Војводине у Новом Саду, а разговори о Нацрту трајаће до 1. јуна, након чега иде на разматрање у Владу Србије.
