У седам делатности просечна зарада далеко је виша од просека, али је у чак 12 нижа од просечне зараде у републици. Највећу просечна зарада у мају исплаћена је запосленима у делатности информисања и комуникација – 80.477 динара, а најмање у услугама смештаја и исхране – свега 28.620 динара.
По висини зараде предњаче и запослени у финансијској делатности и делатности осигурања с просечном зарадом од 78.554 динара, а потом следе они који раде у делатности снабдевања електричном енергијом и гасом – 78.482 динара, као и у области рударства, где је просечна мајска зарада била 75.755 динара. Изнад просека су зарадили и и у стручним, научним и иновационим делатностима– 68.141 динар, саобраћају и складиштењу – 48.962 динара , као и они који раде у државној управи и обавезном социјалном осигурању – 48.290 динара.
У оквиру појединих делатности просечна мајска плата била је изнад 100.000 динара, а највиша је исплаћена запосленима у ваздушном саобраћају – 172.715 динара, што је скоро четири просечне републичке плате. Иза њих су запослени у управљачким делатностима и саветовању - с просечном зарадом од 130.145 динара, затим запослени у производњи дуванских производа са зарадом од 126.446 динара. У области производње кокса и деривата нафте просечна мајска зарада била је 119.003 динара, експлоатацији сирове нафте – 114.119 динара, рекламирању и истраживању тржишта – 110.305 динара, а рачунском програмирању и консултантским делатностима – 110.173 динара.
Разлика између највише и најниже мајске нето зараде износи чак 151.255 динара. Наиме, толика је разлика између зараде у ваздушном саобраћају и у делатности кинематографије, телевизијске и музичке продукције у којој су прошлог месеца зараде биле свега 21.460 динара, што је мање и од минималне зараде у Србији. Зараде мање од 30.000 динара прошлог месеца исплаћене су у делатностима путничких агенција и тур-оператора - 22.353 динара, сакупљању, третману и одлагању отпада - 22.698 динара, изнајмњивање и лизинг – 23.949 динара, те поправка рачунара – 24.741 динара. Мајска зарада запослених у помоћним услужним делатностима биле су 25.741 динара, онима који послужују и припремају храну исплаћено је 26.139 динара, у производњи одевних предмета – 27.624 динара, остале личне услужне делатности - 28.072 динара, а у делатности производња коже и предмета од коже – 28.740 динара.
Статистички подаци показују да су у мају ове године запослени у образовању и здравству и социјалној заштити имали мања примања од републичког просека. Тако су запослени у образовању просечно зарадили 41.641, а у здравству и социјалној заштити 44.330 динара. Мањи просек од републичког имају и запослени у грађевинарству – 41.620, као и они у прерађивачкој индустрији.
Зараде знатно више од просечних прошлог месеца исплаћене су у услужним делатностима – 93.040 динара, финансијским услугама – 89.664 динара, као и за програмске активности и емитовање – 85.708 динара. Више од просека зарадили су и запослени у производњи основних фармацеутских производа – 80.389 динара, производњи пића – 77.800 динара, експлоатацији угља – 75.939 динара, телекомуникацијама – 74.703 динара, те научно истраживачкој делатности – 64.435 динара.
Према подацима Републичког завода за статистику просечна мајска зарада у Војводини, од 44.323 динара, била је на другом месту и то иза Београдског региона, где је просечна зарада 60.186 динара. Уколико се упореди номинални индекс мајске просечне зараде с оном исплаћеном у априлу у Војводини зарада је за 9,2 одсто нижа, а у односу на крај прошле године мајска зарада је нижа чак за 11,1 одсто. Просечна мајска плата у Војводини нижа је од оне исплаћене прошле године у истом емсецу и то за 0,05 одсто. Уколико се, пак, пореде првих пет месеци ове са истим периодом прошле године војвођанска просечна зарада је за 2,8 одсто већа.
Љ. Малешевић
