Подаци Републичког завода за статистику из анкете о приходима и условима живота у нашој држави показују да стопа ризика од сиромаштва износи 25,5 одсто, а истовремено стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључивости је 38,7 одсто. Подаци говоре да је сваки трећи млади човек између 18 и 24 године највише изложен ризику од сиромаштва, а после њих млађи од 18. Најнижу стопу ризика од сиромаштва имају особе старије од 65 година – њих 19 одсто.
С друге стране, према подацима Еуростата, Србија је земља са највећим социјалним разликама у Европи, где 20 одсто људи са највишим примањима има девет пута више средства од 20 одсто људи са најнижим примањима, док је европски просек 5,2 пута. У другим државама постоје адекватни механизми где се те разлике своде на прихватљиву меру, док код нас и даље постоји мали проценат богатих и велики сиромашних.
Професор Факултета политичких наука и председник УГС ”Независност” Зоран Стојиљковић објашњава за “Дневник” да се повратак у капитализам, који је, како додаје “периферијски”, показао дужим и скупљим него што су грађани Србије могли и да претпоставе.
"На том већ четврт века дугом путу већина је свела свој живот на умеће преживљавања, да би се шачица докопала богатства и власти. Србијом, уз повремене међусобне чарке, владају политички лидери, тајкуни у њиховој милости и репрезенти страног капитала. Србија је данас са нивоом неједнакости готово дупло већим од европског просека школски пример лоших неједнакости. Франсиско Фереира тврди да неједнакост, као и холестерол, може бити и добра и лоша. Присуство “добре” неједнакости значи да се у друштву награђују залагање и предан рад, да се вреднује улагање у образовање и да су управо то начини да се појединци који су рођени у сиромаштву пењу уз друштвену лествицу. У условима “лоше” неједнакости немају сви једнаке шансе да инвестирају у сопствени развој, те људски ресурси остају неискоришћени, што умањује потенцијал друштва за развој", каже професор Стојиљковић.
Он тврди да је “социјални лифт” заглављен на горем спрату виших средњих слојева, а да су сви остали у “слободном паду” или се могу попети пожарним степеницама партијског запошљавања, естраде, корупције или криминала.
"Висока неједнакост не само да производи социјалне и политичке проблеме, већ је лоша и за економски раст и његову одрживост, како показују чак и истраживања Међународног монетарног фонда. Како се може смањити неједнакост у расподели дохотка у Србији? Стручна јавност предлаже пет мера од којих је тек једна, она која заговара прогресивније опорезивање, условно речена, “радикална”. То је могуће кроз активну политику квалитетног запошљавања,кроз приступачно и квалитетно образовање за све, прогресивније опорезивање дохотка, бољу финанијску подршку сиромашнима и кроз обухватније пензијско осигурање и заштиту у старости. Спремност да се ове мере спроведу прави је демократски тест за све социјалне и политичке актере у земљи. Све изван тога је тек демагогија и популизам", објашњава Стојиљковић.
Он подсећа да у старим земљама чланица ЕУ, најважније накнаде из домена социјалне помоћи седам пута више смањују неједнакост у поређењу са социјалним накнадама у Србији. То је, како каже, последица ниских износа накнаде и слабог обухвата, с обзиром да свега 3,5 одсто популације прима новчану социјалну помоћ.
Коментаришући податке Еуростата да је Србија замља са највећим социјалним разликама у Европи, професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић објашњава да смо у процесу неправедне транзиције у којој држава нема адекватан механизам да те разлике сведе на прихватљиву меру.
"Србија у том смислу, не само сада него у последњих 15 година, од када смо ушли у други круг транзиције, уопште нема ту врсту социјалне осетљивости. Прихватили смо тај либерално-капиталистички принцип “како се ко снађе”. Неки се снађу боље, а неки се, нажалост, уопште не снађу и онда имамо да су разлике између 20 одсто најбогатијих и исто толико најсиромашнијих највеће у ЕУ. То је нешто што би Влада озбиљно морала да узме у разматрање и да у складу са тим предложи читав низ мера које могу то у значајнијој мери да коригују, а добар пример како се то ради имају скандинавске државе ", објаснио је професор Савић.
Љубинка Малешевић
Ма, какав пут, каква транзиција!
Социолог и истраживач јавног мњења Срећко Михаиловић тврди да смо ми поодавно стигли тамо где смо кренули, али не и тамо где су многи очекивали.
"Ма какав пут, каква транзиција. Стигли смо ми поодавно, само што нисмо стигли тамо где су многи међу нама очекивали. У неко боље друштво, у друштво са “шведским стандардом” , како нам је обећавано. Многи међу нама се са сетом сећају оног друштва из којег смо кренули у капиталистички бољитак. Но, неки су били спремни још у оном социјализму и на пут раније кренули, први стигли, лепо се сместили и сада се чуде оним “лењивцима” који кукумавче и тешко преживљавају. Тако им и треба када нису искористили шансу, када се нису снашли. Нешто је лакше онима који верују да им је мало боље, а не баш онако лоше како им заиста јесте. Лакше је и верницима и онима који се надају бољем животу ", рекао је Михаиловић.
