У апсолутном сиромаштву живи близу пола милиона становника

НОВИ САД: У Влади Србије представљен је трећи Национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Србији од 2014. до 2017. године.
siromastvo
Фото: pixabay.com

Документ је крајем године усвојила и сама Влада. По подацима из њега, десет одсто најсиромашнијих становника Србије учествује са свега 0,9 одсто у националном еквивалентном дохотку, док исти проценат најбогатијих учествује с 27,4 одсто.

По образоложењу из извештаја, то показује да је доходовна неједнакост у Србији врло висока, односно да је готово 20 одсто најбогатијих становника имала готово десет пута већи еквивалентни доходак од 20 одсто најсиромашнијих. Вредност тог показатеља, наводи се у документу, знатно је већа у односу на просечну вредност у земљама Европске уније, где она износи 5,1.

У Националном извештају износи се податак да је 2017. године у апсолутном сиромаштву било приближно 500.000 становника Србије, односно 7,2 одсто укупног броја. Стопа апсолутног сиромаштва се у ове три године незнатно смањивала, али је и даље виша него током периода од 2008. до 2012. године. 

Линија сиромаштва у 2014. години била је 11.340 динара, наредне 11.556, у 2016. је износила 11.694, а у 2017. години 12.045. Проценат сиромаштва различит је по регионима. Тако је проценат сиромаштва у Војводини нижи од оног на нивоу државе: у 2014. он је износио 6,8 одсто, наредне 2015. био је 6,5 , док је у 2016. износио 6,3 одсто. У 2017. години проценат сиромаштва у Војводини био је 6,2 одсто, што је један проценат мање од оног на нивоу Србије. Најмање сиромашних, по подацима из извештаја, има Београдски регион, и удео се у готово све четири године креће око четири одсто. У исто време, сиромаштво у јужној Србији је знатно веће: у 2014. било је чак 13,5 одсто, наредне 2015. се мало смањило – на 13,1, док је почело да опада у 2016, када је износило 12,8 одсто, а 2017. било је 12,1 одсто.


Угрожени незапослени, необразовани...

У трећем Националним извештају аналитичари указују на то да су, као и претходних година, најугроженији појединци који живе у домаћинствима са шест и више чланова, јер је стопа сиромаштва у тим групама једина изнад просека. У периоду од 2014. до 2017. године сиромаштво се смањивало у бројнијим домаћинствима, а благо је расло у једночланим, двочланим и трочланим.

Када се посматрају основни елементи профила асполутног и релативног сиромаштва, наводи се у извештају, уочљиво је да су у Србији изразито угрожени незапослени, лица без образовања, вишечлана домаћинства и они који живе ван градских насеља.


Подаци показују да је број сиромашних становника знатно већи у руралним подручјима него у градским: у градским подручјима кретао се између 5,3  и 4,9 одсто, док је у осталим подручијима био између 10,9 и 10,5 одсто.

Посматрано по старости, изнад просека су угрожени деца и млади. У односу на 2013. годину, стопе сиромаштва су се смањивале или су практично остале непромењене у свим старосним групама, осим у групи деце од 14 до 18 година и групи старијих од 65 година. Детаљнија анализа указује на нешто израженију угоженост старијих од 75 година, чија је стопа сиромаштва у 2016. години износила 9,3 одсто.

По критеријуму апсолутног сиромаштва, у Србији су најугроженији појединци који живе у домаћинствима у којима је носилац мање образован и с незавршеном основном школом – 19 одсто, или само с основним образовањем – 14,8 одсто и незапослен – 23,8 одсто.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.9290
Најновије вести