Због тога је неопходно заменити дотрајале прозоре и врата и уградити изолацију, а сада би то, захваљујући финансијској подршци државе, грађанима требало да буде олакшано. Наиме, ускоро ће почети да ради Управа за енергетску ефикасност која ће, заједно са локалном самоуправом, суфинансирати трошкове грађана за ову врсту радова до 50 одсто. Планирано је да се ове године реализује пилот-пројекат финансирања програма локалних самоуправа на енергетској санацији домаћинстава, а ти резултати биће коришћени за припрему што једноставнијих процедура и поступака за грађане. За сада у овај просец још нису укључене банке, али се и о томе размишља и то би могло да се очекује следеће године.
По речима потпредседника Грађевинске коморе Србије Горана Родића, подршка државе у енергетској санацији домаћинстава изузетно је добар потез и за грађане и за државу. Он је истакао и да се пре око 15 година већ показало да су грађани заинтересовани да замене столарију и повећају енергетску ефикасност јер су поједине банке одобравале повољне кредите за ове намене.
Одавно је тако нешто било планирано, али није било довољно воље да се и спроведе, каже Родић.
По његовим речима, сваки динар који буде уложен за ове намене значи велику уштеду и има позитиван ефекат - и кад су у питању рачуни и енергенти, али и због тога што ће се на овим пословима запослити велики број људи, а многи, који сада послују у сивој зони, прећи ће у редовне токове пословања.
То је велики посао јер је ове године планирано да се уложи око 500.000.000 динара, а за наредну је за повећање енергетске ефикасности предвиђено чак 150.000.000 евра. Наравно, то ће имати пуни значај уколико се на тим пословима запосли домаћа оператива, избегне увоз проблематичних производа, користе квалитетни изолациони материјали... То ће, такође, имати и огроман значај за све врсте заната који се наслањају на грађевинарство, односно све оне који су у ланцу производње стана: задари, столари, електроинсталетери, машинци..., поручио је наш саговорник.
Да је реч о великом послу, истиче Родић, говори и то да су у Србији многе зграде старе око 50 година и свакако су зреле за реконструкцију и то не само када се говори о замени столарије.
Неопходно је да се дефинише цео систем одобравања субвенција и трошења добијене помоћи за набавку и спровођење повећања енергетске ефикасности, каже уредница енергертског портала “Енергија Балкана” Јелица Путниковић.
Да би један стан или кућа били енергетски ефикасни, додала је, није довољно само променити врата и прозоре већ урадити изолацију зидова, можда крова... а то већ спада у грађевинске радове.
Веома је битно и направити систем да грађани одаберу произвођаче и извођаче радова који нуде и гарантују квалитет јер, сасвим је сигурно, да ће бити ловаца у мутном, казала је Путниковић.
Реч је о око 2.000.000 стамбених објеката и сигурно је да ће се у великим градовима - Београду, Новом Саду, Нишу и другима и те како улагати и на тај начин остварити велике уштеде, које се мере стотинама милона евра. Наравно, да би тај посао био урађен најбоље што може, потребно је да се ради по европским стандардима. Све то тражи озбиљну организацију и на локалним самоуправама је велика одговорност и, ако немају довољно обучених људи, потребно је да им се помогне, указује Родић.
По његовим речима, за замену столарије просечног стана од око 55 до 60 квадратних метара потребно је између 1.100 и 1.200 евра, што се, уз подршку државе смањује за половину.
То, практично, значи да би за ове намене грађани требало да издвоје око 600 евра и то је износ који би, наравно, уз обезбеђење повољних кредита и могућности плаћања на рате, многе грађане прувукао да се одлуче да замене столарију и тако дугорочно смање рачуне за грејање, каже Родић.
Д. Млађеновић
