Но, Србија и друге земље кандидати за чланство у ЕУ изложени су ризику да добију мање новца из претприступних фондова после 2020. године ако не буду повећали капацитет да новац искористе на прави начин. У основне проблеме Србије, али и других земаља региона, рачуна се мањак стручњака, непостојање стратегије за задржавање кадрова који знају да пишу пројекте, али и недостатак квалитетних пројеката.
У протеклих 16 година Србија је из фондова ЕУ добила више од три милијарде евра бесповратних средстава како би лакше спроводила реформе и постала уређеније друштво, што је битан услов да постане чланица Уније. Области у које се новчана помоћ улаже су разне, од економског и друштвеног развоја, преко јачања капацитета институција, пољопривреде, здравства, образовања, до прекограничне сарадње и других области. Осим државе, за тај европски новац могу да конкуришу цивилни и приватни сектор, а пракса показује да они имају више пројеката и више знања да дођу до бесповратних средстава.
У Европској унији се доносе седмогодишњи оквини буџети, па је у финансијском програму од 2014. до 2020. године за Србију предвиђена 1,5 милијарда евра, односно мало више од 200 милиона евра годишње. Ипак, Србија ни тих 200 милиона евра годишње не може да искористи само зато што нема довољно стручњака који знају да напишу квалитетан пројекат који може да прође строге европске критеријуме за одобравање средстава. Европски политичари стално истичу да Србија не повлачи сав новац који јој припада из фондова ЕУ и да ту има простора за напредак, јер би то омогућило остварење више пројеката од којих су неки повезани и са поглављима у приступним преговорима с ЕУ. Оно што је најважније јесте да би коришћењем тог новца грађани Србији јасније и више осећали вајду од европског пута, јер ИПА фондови не служе само за инфраструктуру већ и за усвајање закона, спровођење реформи, борбу против корупције, подршку владавини права…
Иако Србија последњих година користи нешто више новца из претприступних фондова ЕУ, а од ове ће вајду осетити и пољопривредници кроз ИПАРД фонд који је започет, ипак још увек нема довољно обученог кадра односно стручњака за писање пројеката. Стручњаци тврде да писање пројекта није лак и једноставан посао јер су европски критиријуми који се морају испоштовати изузетно високи и озбиљна слагалица коју добро обучен кадар мора да савлада да би се новац одобрио.
Тим пре, што се пројекти развставају на локалне, регионалне и националне , па су самим тим и другачији и није довољно знати један приступ да би се учестовало на свим нивоима.
Проблема недовољно стручног кадра за писање пројекта за добијање бесповратних средстава из фоднова ЕУ свесни су и у Влади Србије, која је у последње три године више од 1.500 службеника слала на разне обуке у организацији службе за управљање кадрова како би савладали оно што је потребно за писање пројеката који имају шансе да добију европски новац. Бранко Будимир из Министарства за европске интеграције објашњава да пројекти треба да буду тржишни, да се такмиче, а када се потпише уговор онда државни ниво преузима тај износ сопственог учешћа или обртног капитала за пројекат.
Додатан проблем представља и чињеница да на новац из европске касе може да рачуна и приватни сектор и на тај начин унапређује привреду, али ни он то не чини у довољној мери јер једноставно не зна како да узме паре. У решавање проблема овог дела привреде укључила се и Привредна комора Србије која стално организује обуке, а у плану јој је да ове године додатно ради на томе. У ПКС се као пример наводи програм “Хоризон 2020” , вредан 80 милиона евра, који је намењен иновативним фирмама и који наш приватни сектор слабо користи. Како је објаснила Јована Станојевић из Центра ПКС за европске интеграције, отежавајућа околност за наше привреднике је и у томе што се све апликације пишу на енглеском језику. ПКС, како каже, покушава привредницима да помогне да пређу ту баријеру и да што успешније аплицирају за новац, али проблем настаје и када оне након једног неуспеха више и не покушавају да конкуришу за бесповратна средства.
Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић каже за наш лист да је тачно да Србија не користи довољно бесповратних средстава које је ЕУ ставила кроз претприступне фондове, додајући да је то велика штета, јер од тог новца би сви грађани имали користи.
Коришћење бесповратних средстава које нам је ЕУ ставила на европском путу није на довољно квалитетном нивоу, али ту треба да користимо искуства земаља које су знале да их узму и искористе, пре свега Пољска. Она је једна, ако не и једина, бивша социјалистичка држава која је скору у стопроцетном износу успела да искористи претприступну помоћ ЕУ и тиме уреди своју државу на начин да она буде спремна да постане део европске породице. Дакле, треба да се ослањамо на искуства других, не да измишљамо топлу воду, рекао је Влаховић.
Љ.Малешевић
