да уредбом подигне цену најважније намирнице.
– Половина те индустрије је у сивој зони, меси и послује мимо закона па самим тим и не постоји редовна контрола тих објеката, а хтели би да нам продају хлеб још скупље – каже за „Дневник” председник те организације Горан Паповић.
Потрошачи се НОПС-у жале на квалитет хлеба јер векна, знамо сви, често уме бити надувана, жива, празна, гњецава, лакша од пола килограма... Иза таквих штруца, веле стручњаци, најчешће стоји брашно слабијег квалитета, али и то што се адитиви користе одока, што у највећем броју малих пекара нема технолога, што нису техничко-технолошки опремљене... А опет, иза свега тога је рад на црно на милнарско-пекарском тржишту, који све те пропусте аминује и обара квалитет хлеба.
– Пекаре су посебна тема у оквиру продаје хране, чији се укупан нерегистрован промет процењује и на две милијарде годишње – каже за „Дневник” економиста Драган Радовић, који се и као стручњак те бранше и као предузетник бави проблематиком сиве економије на српском тржишту. – Најсмешније је када пекари кажу да раде с губитком, а од килограма брашна најчешће наплате и до 500 динара од направљених погачица и осталих производа. Бројне пекаре до прошле године нису биле у систему ПДВ-а, а промет од четири милиона динара су оства-
ривале месечно. Код многих се све ради на црно, од набавке сировина па до продаје.
По његовим речима, чак свака друга векна хлеба је произведена и продата на црно те је, наглашава, неопходно да инспекција спроведе брзе, десетоминутне контроле пекара у свим градовима, и по неколико пута у истим објектима, с провером пазара, пријава затечених радника и уговора о закупу. Поменимо, у Србији је регистровано 6.180 пекара, што малих, што индустријских, а укупна потрошња хлеба је 650.000 тона годишње.
И словеначка компанија „Дон Дон” упозорила је јуче на то да рад малих пекара на црно обара квалитет хлеба у Србији, наводећи да је хлеб у нашој земљи, по недавној оцени Удружења за заштиту потрошача, све лошијег квалитета. То се може закључити и по изгледу векне, која је далеко од стандардизоване, указују из „Дон Дона”, напомињући да се та констатација пре свега односи на мале произвођаче јер се изглед, укус и квалитет векне у истој пекари током само једне недеље мења и по неколико пута. По истраживањима, на тржишту Србије више од 60 одсто пекарске индустрије чине мале пекаре, које, како се тврди у саопштењу „Дон Дона”, у највећој мери послују у сивој зони у којој не постоји редовна контрола сировина и финалног производа. Многи од њих не поштују ни минимум прописаних стандарда производње.
– Разлика у квалитету хлеба је видљива и самим оком – изјавио је директор за развој у компанији „Дон Дон” Ненад Ђорђевић. – Ако прођемо кроз све процесе производње, од набавке сировина до коначног производа схватићемо зашто је то тако. Као велики произвођачи, ми морамо да водимо рачуна о заокруженом процесу добијања хлеба и пецива.
Мали произвођачи, како тврди, брашно набављају из сиве зоне, од такозваних услужних млинара, и на тај начин избегавају плаћање ПДВ-а, пореза на добит, доприноса – све оно што велики индустријски произвођач мора да плати.
У Министарству пољопривреде пак наглашавају да је хлеб на тржишту Србије задовољавајућег квалитета. То су показали резултати 908 контрола Пољопривредне инспекције у 2014. години, закључно с октобром. У 239 случајева утврђена је одређена неправилност, која се односи пре свега на декларисање и услове за производњу, објављено је на сајту Министарства.
С. Глушчевић
Испод жита у Војводини
– Између 50 и 60 одсто пекара у Војводини је у сивој зони. Тако је и у Новом Саду, и у Кули, и у другим местима – каже за наш лист власница пекаре „Тривит” Вера Шћепановић. – Оне су у привилеговане у односу на индустријске пекаре јер не плаћају порезе и друге обавезе, не пријављују раднике, не поштују прописе...
