Грађани кредите узимају само кад морају, односно чешће их рефинансирају него што зајме. Код привреде је ситуација компликована јер добрих пројеката има мало, а у току је и решавање ненаплативих потраживања. У потрази за новим клијентима банке све више пажње обраћају на пољопривредну производњу. Занимљиви су им велики произвођачи али још више мала газдинства.
Регистрована газдинства у Кредитном бироу Удружења банака посебно прате. Ове године, за првих пет месеци, активност је порасла за 5,3 одсто, а укупна сума кредита је 54,14 милијарди што је за 2,72 милијарде више него што је било на крају 2016. године. Није много, али до пре неколико година о овим сумама и расту пољопривредници су могли само да сањају.
Према речима професора др Радована Пејановића са Пољопривредног факултета у Новом Саду, поред чињенице да је у другим гранама привреде релативно мало добрих клијената, на заинтересованост банака за пољопривреду утицала је и сама држава.
„Аграрни буyет је из године у годину све већи. Пољопривредницима се нуде већ неко време кредити уз камате које им углавном одговарају. То је и испод четири досто колико је референтна стопа Народне банке Србије на годишњем нивоу. Осим тога банке у области аграра имају и оштру конкуренцију. Републички и покрајински гаранцијски и развојни фондови нуде кредите под веома повољним условима и банке ће уколико желе озбиљно да уђу у пољопривреду ту морати да се прилагођавају понуди фондова. При томе мислим да ће морати да дају дуже рокове отплате уз грејс период који одговара циклусу производње. Ту се новац не враћа од плате већ од продаје, односно није на месечном нивоу“, каже др Пејановић.
Он наглашава да би банке убудуће требале више пажње да обрате на прехрамбену индустрију и мале погоне јер само производи више фазе могу да обезбеде континуитет у овој области.
Како би привукле пољопривреднике, банке припремају различите понуде у зависности од производње коју ће кредитно да подрже.
„Имамо нови концепт за ову област“, каже члан Извршног одбора Нове љубљанске банке Властимир Вуковић.
Каже, формирали су тимове саветника за пољопривреду.
„Ту је 20 колега који имају искуства у овој области, а већи део њих и потиче из породица које се баве аграром. Пољопривреднике и обилазимо на пољу што се показало као добар концепт. Прошле године смо ову област подржали са два милиона евра. Ове године за ту намену смо обезбедили 50 милиона евра“, додаје Вуковић.
Сем кредита све више банака нуди и друге погодности клијентима који се баве пољопривредом. Тако је “Креди Агрикол” банка осмислила специјалну “Агро Гран При“ картицу. Овом картицом пољопривредници своје обавезе плаћају на шест или 12 месечних рата. Било да се неко бави ратарском или сточарском производњом гориво је неопходно, а на пумпама НИС-а уз ову картицу могу да рачунају и на попуст.
Поред специјалног приступа НЛБ сваке године организује и конкурс за најбоље у органској производњи где три изабрана произвођача добијају награду. Интересовање из године у годину расте, а ове године је стигло 67 пријава.
“Креди Агрикол” банка је основана страним капиталом. Већ само име говори да се од оснивања баве финансирањем пољопривреде. Марија Марић Митровић, чланица Извршног одбора банке, каже да камата за набавку механизације износи око три одсто.
- За клијенте смо обезбедили инвестиционе кредите којима клијент располаже према својим плановима. Поред тога банка има за њих и специјалну услугу “Метео сервис”, односно специјалну временску прогнозу.
У банци сматрају да ће будуће коришћење средстава из ИПАРД фондова допринети да сарадња са аграром настави да се развија – каже Марија Марић Митровић.
Озбиљан искорак ка пољопривреди већ је направила “Уникредит банка”. Камате су пале и крећу од три одсто, а они сматрају да је изузетно добро што држава подстиче куповину пољопривредне механизације.
Душанка Вујошевић
