Домаћи лук протерује увозни и с пијаца и из маркета

НОВИ САД: Наша земља је прошле године истовремено извозила и увозила црни лук. По подацима Привредне коморе Србије, лане смо га мало више продали страним тржиштима – 20.634 тона – него што смо га увезли – 18.465 тона.
luk
Фото: Luk na imanju Dragana Guljaša iz Silbaša

Какво ће инотрговање бити ове године, знаће се на крају календара, али на почетку економске године, која се у пољопривреди рачуна од 1. септембра, велики произвођачи увелико ваде лук и кажу да су приноси одлични, 95 па и 100 тона по хектару. Ако се они упореде с лањским просеком од 70 до 80 тона, постоје добри изгледи да ћемо лука имати још више на страни извоза али и да ћемо га мање куповати напољу.

Упоредо с вађењем лука, повртари су почели и сетву тог поврћа, које ће доспети догодине у јуну, док су овај што сада ваде посејали крајем фебруара и почетком марта.

Велики произвођачи, који не раде с накупцима већ с правним лицима, већ су почели лук да продају у Румунију, Бугарску и Северну Македонију и испоручују овдашњим великим трговинским ланцима.

Један од њих, Драган Гуљаш из Силбаша у општини Бачка Паланка, каже за „Дневник” да род није добар зато што је клима била добра за лук, већ су искључиво заслужни системи за наводњавање и применаи заштитних средстава.

Он сматра да ће у наредне две до три године на тржишту остати само велики произвођачи, а мали нестати јер се без улагања, механизације и потпуне примене агротехнике, производња не исплати.

Већ ове године у бачкопаланачкој општини више мањих повртара је истањирало род јер је лук ситан, што показује да без заштитних средстава не успева, казао је Гуљаш.

Дуго година се, додаје наш саговорник, бави луком, али је 2012. године престао да га ради, све док 2016. године није почео да купује  механизацију.

Схватио сам да без машина нема зараде јер ручна обрада захтева ангажовање великог броја сезонских радника па када се они плате, трошкови буду велики. Сада имам све од машина – за сејање, вађење и пречишћавање, пакерицу, бокс-палете, и са свега два-три радника обављам целокупну производњу, једино што ми треба још простора за складиштење, вели Гуљаш.

Он каже да је механизацију куповао и захваљујући новчаним  подстицајима које је добијао од Покрајине и Републике.

И повртар Милош Ајдук из Деспотова, такође у општини Бачка Паланка, каже да је лук добро родио и да је зато цена на велико ниска, од 13 до 15 динара.


Наш лук добро се продаје у околним земљама

Прошле године извозили смо највише лука у Црну Гору, Румунију и БиХ, а увозили из Северне Македоније, Египта, Албаније и Турске.

Велики произвођачи сада очекују да домаћи лук нађе место и на тржиштима Словеније, Хрватске, Грчке... јер о томе преговарају с тамошњим трговцима и ако се договоре о цени, камиони у које може да стане по 24 тоне лука, поврће брзо могу да испоруче.


У поређењу с лањском годином, сада га има више па су већи приноси спустили цену коштања поврћа, наводи Ајдук.

Он лук не продаје већ ће га чувати за зиму, када се очекује да буде скупљи, и углавном пласирати на инотржише, највише у Албанију, затим у Бугарску и Мађарску .

Имам моје купце јер лук, уз друго поврће, сејем већ 40 година, каже Ајдук.

На домаћем тржишту тренутно има само нашег лука јер, уколико би га било из увоза, наглашава Ајдук, не бисмо га плаћали од 30 до 35 динара килограм на пијацама и у маркетима.

Лане је у ово доба килограм лука на велико коштао 20 динара, да би се у децембру продавао за 30 и 35 динара, а у марту вредео на велико 60 динара. Произвођачи очекују да ће таква цена бити и ове зиме.

З. Делић

Milija Ilic - Ica
03.09.2020 • 15:08
.. cenom da zatvorimo uvoznicki lobi i da nasi vredni poljoprivrednici, uz pomoc drzave dobro zarade!! Ugovor koji je Djelic potpiso sa EU, bio je na stetu nase poljuprivrede, samo je uvoznicki lobi imao koristi!!
EUR/RSD 117.5929
Најновије вести