Генетски модификоване свиње су далеко од Србије

Недавно је објављена вест да је америчка Управа за храну и лекове (ФДА) одобрила „патент” генетски модификованих свиња (GalSafe ), које би се могле користити за обезбеђивање органа и ткива за трансплантацију, или за производњу меса безбедног за људе с алергијама на месо.
svinje
Фото: pixabay.com

То није први пут да ФДА одобрава генетски модификоване животиње: 2009. године одобрила је генетски измењене козе, а 2015. године и пилиће који су се користили у производњи лекова. Међутим, одобравање свиња GalSafe  је први пут да је ФДА генетски измењену животињу одобрила и за људску и за медицинску употребу.

Свиње се зову GalSafe  јер им недостаје молекул који се назива алфа-гал шећер, који може изазвати алергијске реакције. Алфа-гал шећер налази се код многих сисара, али обично не и код људи.

Иако још увек није посебно тестиран за људе с АГС-ом, ФДА је утврдила да су свињски производи GalSafe  безбедни за исхрану становништва.

Од њих би се могли правити и лекови, попут хепарина, уобичајеног разређивача крви произведеног из животињског ткива, сигурнији за људе с АГС-ом.


Увоз нам већи од извоза

Доцент Беуковић истиче да је килограм товљеника данас 120 динара, а живе мере прасади 150. Скок цена кукуруза и соје од 15 одсто додатно увећава трошкове производње. Присутан је, каже, и ризик од афричке свињска куге, која је 2019. детектована у Србији и земљама у окружењу, и претила да уништи свињарску производњу у свету.

– Хиперувоз свињског меса и прерађевина је данас, када се преведе на товљенике, близу укупне производње свиња у Србији. С друге стране, извоз наше свињетине на друга тржишта практично не постоји или је миноран. То су проблеми које што хитиије треба решавати – наглашава наш саговорник.


У домаћој академској заједници сматрају да треба прво објаснити терминологију појмова, генетске модификације и методе која је коришћена  у настанку свиња GalSafe . Мада није децидирано наведена, то је едитовање (измена) генома, које још увек није нашло место у научноистраживачким установама у Србији.

– Постоји разлика између генетске модификације о којој се константно полемише и едитовања генома – каже доцент на новосадском Пољопривредном факултету др Дејан Беуковић. – Генетска модификација подразумева измене унутар ДНК организма-домаћина убацивањем дела секвенце гена неке друге врсте путем вектора. Такав пример је ГМ соја, код које је извршена генетска модификација па је толерантна на тоталне хербициде, чиме се добија јефтинија храна за животиње. Едитовање генома подразумева измену, брисање или додавање нуклеотида у постојећој секвенци ДНК, а животиње с едитованим геномом дају потомство које задржава измењене особине родитеља, док код генетски модификованих организама то често није могуће.

Доцент Беуковић скреће пажњу на то да, ако се нешто одобрава у САД, не значи априори да је прихваћено у целом свету јер постоје одређене неусаглашености или различити приступи код регулационих тела у ЕУ и у САД, посебно код проблематике употребе одређених супстанци у исхрани животиња. Зато, ако је нешто сада одобрено у САД, то не мора да значи да ће икада бити одобрено на европском тлу.

Али, док месо свиње GalSafe  не стигне у тањире љуид, доцент Беуковић наглашава да код нас има прече приче од те. То је забрињавајућа ситуација у свињарству, због скупе хране, јефиних товљеника, увоза меса и прерађевина.

– Причајмо о томе док још имамо свињарску производњу јер, ако се наведена горућа питања системски не уреде и не санирају на неки начин и сва оштрица кризе у ланцу свињарске производње пребаци на произвођаче, имаћемо „едитовање” у свињарству с тенденцијом брисања, то јест нестанка. А када се то деси, сасвим оправдано можемо полемисати о томе да ли ће нам једног дана у тањиру бити свињска шницла едитованог генома свиње – наглашава др Дејан Беуковић. 

З. Делић

EUR/RSD 117.5753
Најновије вести