- Нова економска година почела је добро за млинарску индустрију пошто је брашна током јула и августа продато 33.000 тона у извоз; што је за 30 одсто изнад просечних ино резултата ранијих година - казао је за „Дневник” директор Удружења млинарске, пекарске и тестеничарске индустрије Србије „Житоунија” Здравко Шајатовић. - Оно што је још значајно рећи када је овогодишњи извоз у питању, јесте да домаћи извозници имају два нова тржишта - Мађарску и Словенију, па би било добро да се то инотрговање настави и у наредном периоду.
Шајатовић каже да брашна имамо колико хоћемо, јер имамо пшенице довољно да покријемо домаће потребе и још да продамо другима. - Зато нам требају нови потрошачи. Мада је необично што су Мађари од нас купили брашно - 1.176 тона, пошто су велики произвођачи пшенице, али у сваком случају дошли су на овдашње тржиште и било би идеално да остану и трговање са Мађарском се настави и у наредним периоду. Словенцима смо продали 725 тона - навео је саговорник „Дневника”.
Он је напоменуо да су наши традиционални купци БиХ, Црна Гора и Северна Македонија, где продамо око 90 одсто вишка брашна.
- Њима највише продамо брашна јер трошкови транспорта нису скупи пошто смо близу једно других, али земљама изван нашег окружење трговање брашном може да буде велики издатак због превоза. .Зато је за нас најбоље да што више намирнице продамо државама које се налазе у нашој непосредној близини, па су Мађарска и Словенија идеални као нови увозници домаћег брашна - истакао је Шајатовић.
По његовим речима, извоз брашна за домаћу млинарску индустрију није само важан да би се ослободили тржишних вишкова, већ је битан и због цене коштања намирнице.
Према подацима „Жита Србије” у овој жетви пшенице смо добили око 3,4 милиона тона жита, али слабијег квалитета. Од прошле жетве остало нам је непродато 1,2 милиона тона хлебног зрна. За домаће потребе треба нам око 1,6 милиона тона, што значи да имамо око три милиона тона пшенице за друга тржишта. Зато млинарима преостаје да освајају нова тржиша и нашу пшеницу мељу и продају где год се тражи.
- Код нас је она ограничена мерама Владе Србије и врло честим откупом брашна од Републичких робних резерви које по нижим ценама купују за потребе пекарске индустрије, који су наши велики потрошачи - предочио је Шајатовић. - Тренутно је цена брашна у паду на инотржишту и тона кошта 270 евра, током јула и августа брашно је било скупље, тона је коштала 290 евра. На домаћем тржишту цена брашна је од пре неколико дана у акцији „Боља цена - цена за народ” ограничена Уредбом Владе Србије због знатно јефтиније пшенице у односу на прошлу годину .По тој уредби брашно тип 400 у радњама не сме да буде скупље од 54,99 динара, а прерађивачка цена не може да буде већа од 45 динара. Брашно тип 500 у малопродаји мора да кошта 49,99 динара, а максимална прерађивачка цена не може да буде виша од 40,90 динара.
Мада је економска година добро почела, Шајатовић каже да је рано говорити да ли ћемо успети да достигнемо рекордни извозни резултат од пре три године, када смо на инотржиште продали 252.000 тона брашна.
- Прошле економске године продали смо 140.000 тона брашна - навео је Шајатовић.
З. Делић
