Све је више тезги на којима се нуде шљива, чија сезона тек предстоји. На основу понуде, утисак је да је воће добро родило и да није скупо. Тренутно доминирају брескве, а пуне пијачне тезге различитих врста тог воћа код купаца стварају помисао да га има и превише и да је то разлог што су продавци формирали и посебну цену. Наиме, два килограма тог воћа продаје се за 150 динара, ретко ко продаје брескве на килограм, и тада је цена 80 и 90 динара. Тако је бар на Футошкој пијаци, најпрометнијој у Новом Саду.
Директор Земљорадничке задруге „Воћар” у Сланкамену Никола Котарац за „Дневник” каже да су брескве добро родиле и да су по величини плода, боји и укусу високог квалитета. Он напомиње да се, као и лане, воћари суочавају с оштрим условима које је прописала Влада Србије уредбом по којој свеже воће могу извозити предузетници у чије хладњаче може да стане 500 тона воћа.
– На подручју Сланкамена и околине брескве се беру, понуда на домаћем тржишту покрива потражњу, али извоз још није кренуо и неће за још бар месец – каже Котарац. – Осим што је мало извозника који имају хладњаче од 500 тона да би се воће пласирало на страна тржишта, уредба прописује извозницима и друге обавезе. Неопходно је да се узорци воћа са сваке парцеле носе на анализу и да се за то поседује фитосанитарни сертификат и декларација о безбедној производњи. Док се анализа, која се плаћа, не уради, прође и месец и зато, заједно с другим задругама и воћарским савезима, настојимо да убедимо надлежне да је неопходно да се уредба укине јер правила која она прописује отежавају рад и извоз.
Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду др Зоран Кесеровић каже да се ове године очекује да род брескве буде између 65.000 и 70.000 тона, и подсећа да је то воће у структури извоза пољопривредних производа пре две године заузело 11. место. И он указује на то да је уредба везана за извоз воћа ригорозна и да се због тога губимо мале извознике. – Пошто нема много оних који могу извозити свеже воће, извоз иде споро, а то штети и произвођачима и купцима, али и држави – наглашава Кесеровић. – Зато уредбу што пре треба укинути или изменити јер се она односи на извоз свег свежег воћа, а после бресака, следи сезона шљива, чије се ране сорте се већ беру, па јабука. По његовим речима, јабуке добро изгледају и очекивања су да ће воћари у погледу приноса проћи одлично, под условом да су применили сву потребну агротехнику.
У хладњачи „Воћар” у Сланкамену већ је смештено 400 тона бресака, а као и ранијих година, цене диктирају накупци. – Тренутно килограм бресака у Срему на велико кошта од 15 до 20 динара – каже Никола Котарац, и додаје да је „Воћар” лане продао сто тона бресака у Русију, док је део рода отишао у индустријску прераду.
– Лане смо имали 400.000 тона јабука, а ове године очекивања су да ће их бити мало мање јер су у неким подручјима, због мраза у марту, засади страдали – навео је Кесеровић.
Сезона кајсија је на измаку, али још има касних сорти. Процењује се, каже Кесеровић, да ће ове године род бити око 35.000 тона, а још се сабира колико је тог воћа извезено.
З. Делић
