Ипак, количина падавина која је пала на земљу после вишемесечне суше не може много, а ни ођедном да поправи стање усева и низак ниво подземних вода. Кишне капи су, кажу агрономи, добра вест за пољопривреду, али биле би благотоворније да су стигле пре месец дана.
Да би се повећала влага у земљи и обавиле припреме за предстојећу сетву пшенице, уљане репице, јечма... потребно је да у наредном периоду буде још падавина. Још је много њива на којима, у земљишту, нема довољно влаге за пољопривредне радове јер није свуда било кише истог интезитета.
- На подручјима где је било раније локалних пљускова, киша током викенда је добро дошла соји која је касније сејана, али, генерално, овој уљарици не може једна киша да надокнади последице дугог сушног периода – казао је за “Дневник” дипломирани инжењер пољопривреде из Пољопривредне стучне службе Нови Сад Татомир Срђанов. – Тамо где су сејане касније сорте соје, оне које се још зелене и чији листови нису суви, киша ће поправити стање усева. Допринеће да се зрна развијају и буду крупнија, али ће, уопште, приноси соје и каснијим сортама, због суше, у просеку, бити нижи за 50 одсто.
Ниво подземних вода низак
Ниво подземних вода је низак и потребно је још кише да би се стање поправило. Како каже Татомир Срђанов, било је и случајева да су пољопривредници продубљивали бунаре да би дошли до воде потребне за напајање стоке и за наводњавање.
– Пре четири, пет година подземне воде су биле на свега неколико метара испод земље, али од тада имамо зиму без снега и друга годишња доба без кише - навео је Срђанов. - То је и разлог што земљорадници који имају бунаре и постављене системе за наводњавање немају одакле да црпе воду па се показало да ако нема овог ресурса, изграђени системи за ублажавање суше не помажу.
Срђанов је навео да се род соје већ увелико жање на парцелама где су посејане ране сорте и да се приноси на тим њивама крећу од 400 килограма до 1,4 тоне по хекару.
- Баш због сушног периода, и та рана соја је раније доспела – истакао је Срђанов и рекао да ће, узевши у обзир климу, ова година бити лоша за пољопривреду не само због нижих приноса, већ и због високих трошкова сетве који су знатно виши него раније.
Он је нагласио да засади кукуруза неће имати користи од падавина јер ова ратарска култура у време оплодње није добила потребне количине влаге па има клипова који уопште нису оплођени.
– Томе није допринео само сушни период, већ и високе дневне температуре и, нажалост, има парцела где нема апсолутно ниједног зрна кукуруза - нагласио је Срђанов.
- Колико је киша помогла шећерној репи знаће се у наредне три до четири седмице – казао је др Живко Ћурчић с новосадског Научног института за ратарство и повртарство. - Наравно да би, да је падавина било пре месец дана, учинак био много бољи јер садашње анализе ове индустријске биљке показују да корен тежи свега 300 до 400 грама, а у трећој декади августа требало би да буде крупнији и да тежи између 600 до 700 грама. И дигестија корена је висока, износи 20 процената, а требала би да износи у ово доба око 18 одсто.
По његовим речима, у наредном периоду ће се видети како ће се индустријска биљка после кише развијати.
- Сада видимо да на њивама има доста трулог корена и жутих листова, што је последица болести коју је донео сушни период - рекао је Ћурчић и подсетио да је година и лане била сува па се принос шећерне репе кретао на нивоу вишегодишњег просека, око 60 тона по хектару.
З. Делић
