Паори не беже од посла, ако очекују да ће се труд исплатити, али никада се не зна шта ће донети производња под ведрим небом и неизвесност на тржишту. Какву сезону су имали повртари у атарима на југу Баната, питали смо их на вашару у Дебељачи, где су пред муштерије изнели своју робу.
Наилази сезона купуса, килограм се нудио за 15 до 50 динара. Најтраженији и најскупљи је футошки купус јер се продаје за 40 до 50 динара, али Миодраг Цветковић из Јабуке објашњава да је то с разлогом, јер је најквалитетнији и најукуснији. А, од белог лука и пасуља, ове сезоне – мука! За килограм белог лука Јано Валента из Падине тражи 120 динара, јер толику цену тренутно могу да постигну повртари из овог краја.
- Имали смо под белим луком један ланац, има још шест yакова да се прода, али је цена слаба. Бели лук је јефтин, а и поред тога слабо иде. Нудимо га од куће, на пијацама и вашарима у Падини, Иланyи и Дебељачи, али има га много на тржишту. Ове године на једном ланцу родило је две тоне. У атару Падине белим луком се бави нас пет-шест произвођача, а њих неколико је одустало. Ја се белим луком бавим прву годину и одмах је лоша цена. Обрађујем доста своје земље и нешто у аренду, укупно око сто ланаца. Сејем највише кукуруз и сунцокрет, а ове сезоне смо имали црни и бели лук. Већ сам одлучио да црни лук више нећемо узгајати, а код белог смо смањили површину – јада се Валента.
Он додаје да је у пољопривреди тако, никада се не зна како ће паори проћи, било да је реч о кукурузу, сунцокрету или о поврћу.
- Цене наше робе падају, а само поскупљују семена, вештачко ђубриво и други производи које ми купујемо. Паорима би било много боље да су цене пољопривредних производа стабилне и економски одрживе, да се људима исплати труд, а да би томе сигурно допринело смањење цене нафте и веће субвенције за пољопривредна газдинства. Влада стално обећава, па ваљда ћемо дочекати да буде боље – каже Валетна.
Јован Николић из Опова, знан по надимку Чакић, производњом пасуља се бави већ више две деценије, па је и ове сзоне род убрао са два хектара. На поседу од 14 хектара уз пасуљ узгаја друго поврће и ратарске културе.
- Пољопривреда је осуђена на пропаст, начисто, како која власт, све горе и горе – утисак је Николића. – Килограм пасуља је сада 250 динара, а памтим да је најбоља цена била 90-тих година, када је премијер југословенске владе био Анте Марковић. Чини ми се да је тада било најбоље, не само за произвођече пасуља, него за целу пољопривреду…
Наш саговорник се жали да слабо ко купује пасуљ, али и друге производе, јер је тржиште презасићено свом робом, често и сумњивог квалитета из увоза.
- У Опову имамо Удуржење произвођача поврћа, воћа, цвећа и лекотивог биља “Лала”, али слаба је вајда од тога. Да пољопривреди буде боље, требало би да аграрну политику води ко је паметан и разуман, да мало среди тржиште. Пре свега, ми за производњу плаћамо јако скупо гориво, велика су и друга улагања, од обраде, семена и репроматеријала, а немамо никакве гаранције па све идемо на коцку, на наш ризик, јер смо препуштени да се сами сналазимо на неизвесном тржишту и препродавцима – вели Николић, који сматра да су субвенције од стране државе недовољне.
Он додаје да је пре 15 година одустао од плаћања пензијског осигурања и да је још раније требао престати, јер су једно време он и жена на има пензијског осигурања годишње издвајали толико да се могао на вечито купити ланац земље, а да су паорске пензије свега десетак хиљада динара месечно.
Повртари из Идвора су познати по производњи бостана, а када прође сезона лубеница и диња, нуди се остало поврће. Газдинство Жарка и Мире Патушка ове сезоне је имало најслађи бостан.
- Сезона за повртаре из Идвора је била солидна, јер смо имали доста кише, мада слађе су биле лубенице које смо брали на крају сезоне, од оних првих. Бели лук нам је мало лошијег квалитета него лане, а узгајали смо га на четири јутра. Родило је две и по тоне по јутру и већину смо већ продали, за један евро по килограму. Цена није добра, мала је у односу на улагање и уложени труд, требала би да буде бар евро и по, да би се покривали - наглашава Патушка.
Бундеве за колаче на мало газдинство Патушка продаје за 40, а на велико 25 динара. Беле бундеве су већ продате, а остало је још “тамбурица”. Узгајали су око 500 струкова и добро су родиле.
- Ове сезоне највише је вредело узгајати црни лук, али смо га имали на свега пола јутра. Моје колеге повртари из Идвора, већи произвођачи који црни лук узгајају на три-четири јутра, добро су прошли. Родило је око 30 тона по јутру, а цена је била солидна, са њиве су га продавали на велико за 30 динара. Мада било је и таквих сезона, када сам и ја преорао и на њиви оставио 20 тона црног лука – сазнајемо од Жарка Патушке.
Његова супруга Мира вели да поред обавеза у кући у повртарству посла има колико хоћеш и на њиви, док се негују усеви, приликом убирања плодова, али и у пребирању, чишћењу и паковању.
- Ко воли да ради, само нека се лати повртарства. Засучеш рукаве и напред, послу никад краја – напомиње Мира Патушка.
У атару Идвора лубенице Живана Закића овог лета лубенице су биле најкрупније, али у сетвеној структури било је белог и црног лука, пасуља, паприке и бундева, а из кућне радиности овог газдинства тегла домаћег слатког и љутог ајвара стаје 250 динара.
- Бостан је ове године био најбољи од свега, што сма и потврдио на нашој “Банатској бостанијади” у Идвору. Бели лук је солидно родио али цена му је мизерна, свега 120 динара на велико, а пасуљ је 250 динара. Купци су углавном препродавци са кванташа из Београда, из околине Лесковца и Лебана, они однесу робу на велико, по пола тоне и више, како ко. Ове године изузетно је био тражен црни лук. Имао сам око пет тона, све сам продао за 30 до 35 динара, међутим, сада је цена већ 50 динара. Обрађујем 35 јутара земље, обрађивао сам и више, али је аренда јако скупа, 300 евра по јутру, па нема рачунице да се земља узимау у закуп јер у паорлуку итекако сезона може да буде варљива– закључује Закић.
Милорад Митровић
