Младенов: Хлебно зрно можда подбаци од 10 до 30 одсто

Највећи део, можда и све површине које су засејане пшеницом ће опстати, сматра др Новица Младенов из новосадског Института за ратарство и повртарство.
Pšenica u ataru Horgoša  Foto: M. Mitrović
Фото: Пшеница у атару Хоргоша   Фото: М. Митровић

Процена је да је под пшеницом нешто више од 560.000 хектара, што је у поређењу са претходном сезоном прилично умањене, међутим, др Новица Младенов из новосадског Института за ратарство и повртарство напомиње да је то вишегодишњи просек, а да је у овом моменту на неки начин оптимиста да ће највећи део, можда и све површине које су засејане опстати и да неће бити неког масовнијег преоравања површина под пшеницом.    

Младенов констатује да се на пшеничним пољима ситуација поправила у односу на неповољну, каква је била још пре десетак дана, па се сада може рећи да је нешто боља, али је јако далеко од оног како би у ово време требала да изгледа.

У наредном периоду не би нам одговарао брзи прелазак са зимског периода на неки скоро летњи

„Нормално је да у вегхетацију пшеница улази узиму, крајем новембра да буде у фази почетка бокорења, али сада ретко где имамо пшеницу да је у тој фази. Највећи део површина је у фази ницања, евентуално један до два листа, а други проблем је тренутно да је ницање било неуједначено. Наиме, у зависности од влаге усев је на неким деловима парцеле никало у новембру месецу, нажалост то је јако мали проценат, а на истој парцели имамо ситауацију да пшеница тек сада ниче. Тако да када би гледали једну парцелу можемо рећи да имамо пет различитих фаза развоја од биљки које се бокоре, до оних које су у фази два или три листа или које сада ничу“, објашњава Младенов.

То према речима овог стручњака представља и проблем за давања неких препорука произвођачима и биће проблем и у наредном периоду. Младенов додаје да тренутно ови временски услови одговарају развоју пшенице, нема ниских и високих температуре, што ће допринети да се усеви колико толико бар привидно изједначе.

Процена Младенова је да ће приноси пшенице бити мањи јер се улази у годину где ће у великој мери све зависити од временских услова који ће бити у наредном периоду. Он појашњава да гледајући неке наше вишегодишње резултате у периоду више од 30 година, ако се узме да је пшеница почела да ниче на највећем дело површина у децембру и ако се то упореди са резултатима које можемо добити са тако касним роковима сетве, онда у зависности од године до године у дугогогодишњем раздобљу умањење приноса варира од 10 до 30 процената.

„Да ли ће то умањење бити 10 или 30 процената, сада је то тешко предвидети и све зависи од временских услова у наредном периоду. У погледу временских услова пшеници би одговарало да не дође до наглих пораста температуре, што се код нас дешава обично у марту и почетком априла. Уколико дуже буде довољно влаге и температуре да буде од пет до 10 степени, утолико ће пшеница касније кренути у пораст, а коренов систем ће се више развијати.

У наредном периоду не би нам одговарао брзи прелазак са зимског  периода на неки скоро летњи, а исто тако приноси ће пуно зависити од услова у мају месецу, када долази до формирања и наливања зрна, па и тада не би погодовале високе температуре, а да буде довољно влаге“, закључује Младенов.

        М. Митровић

EUR/RSD 117.9464
Најновије вести