Награду са именом руског академика „Васили Степанович Пустоловт”, највећи експерти за сунцокрет додељују за изузетан допринос у селекцији, заштити, као и за иновације, по којима је признат и познат Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада, где је др Стеван Маширевић реализовао проналаске у заштити сунцокрета у елеминацији болести пхомопсис (превремено сушење биљке, без правог рода).
Проф. др Маширевић истиче за „Дневник” да Светска организација за сунцокрет са седиштем у Паризу признање додељује сваке четврте године и да приликом избора лауреата узима у обзир број објављених радова у иностранству и резултате остварене у истраживању, унапређењу и производњи сунцокрета.
Вребалов, Шкорић, Маширевић
Признање Светске организације научника за сунцокрет претходно су добили истакнути новосадски научници у овој области др Тихомир Вребалов и др Драган Шкорић.
Проф.др Маширевић донедавно је био професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Дуго година радио је и на Научном инситуту за ратарство и повртарство у Новом Саду. Објавио је 320 научних радова и 20 књига. Најпоносни је , каже, на две књиге, које се сматрају ”библијом” сунцокрета.Члан је и Академије инжењерских наука Србије.
- Сунцокрет је биљка будућности јер ће се због суше сејати у наредним годинама не само код нас већ и у другим земљама, све више. У домаћој производњи смо међу најбољим произвођачима, по приносима и квалитету. Како је навео, имамо врхунске хибриде које у сетви користи и највећи светски произвођач сунцокрета –Украјаина,која је сунцокрет сејала на чак шест до седам милиона хектара.
- Домаћи приноси крећу се од 2,8 до три тоне што су врхунски резултати у производњи. Друге земље сеју веће површине а добију мање сунцокрета – наводи проф.др Маширевић. Сунцокрет се код нас сеје, обично, на земљишту лошијег квалитета, али ако се посеје на квалитетнијим њивама онда приноси буди и изнад три тоне по хектару. Такође, од килограма зрна сунцорета добијемо 42 до 43 одсто уља, што представља одличан резултату преради. Он наглашава да долази период када ћемо у зрну имати и више од 50 одсто уља ,али и зрно са 20 одсто протеина.
- Потрошачи захтевају уље које може више пута да се употреби – истиче др Маширевић и наводи да селекције иду у правцу да се сунцокретово уље по квалитету приближи уљу од маслине, а то значи да буде постојаније и дуготрајније како би се могло седам до осам пута користити за пржење намирница.
З. Делић
