Највеће светско признање др Стевану Маширевићу

Угледни домаћи стручњак за сунцокрет проф. др Стеван Маширевић добио је највеће научно признање за развој ове уљарице од Светске организације за сунцокрет,које му је уручено на 20 Међународној конференцији одржаној на Научном институту за ратарство и повртарство у Новом Саду.
Др Стеван Маширевић
Фото: Др Стеван Маширевић

Награду са именом руског академика „Васили Степанович Пустоловт”, највећи експерти за сунцокрет додељују за изузетан допринос у селекцији, заштити, као и за иновације, по којима је признат и познат Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада, где је др Стеван Маширевић реализовао проналаске у заштити сунцокрета у елеминацији болести пхомопсис (превремено сушење биљке, без правог рода).

Проф. др Маширевић истиче за „Дневник” да Светска организација за сунцокрет са седиштем у Паризу признање додељује сваке четврте године и да приликом избора лауреата узима у обзир број објављених радова у иностранству и резултате остварене у истраживању, унапређењу и производњи сунцокрета.


Вребалов, Шкорић, Маширевић

Признање Светске организације научника за сунцокрет претходно су добили истакнути новосадски научници у овој области др Тихомир Вребалов и др Драган Шкорић.

Проф.др Маширевић донедавно је био професор на Пољопривредном  факултету у Новом Саду. Дуго година радио је и на Научном инситуту за ратарство и повртарство у Новом Саду. Објавио је 320 научних радова и 20 књига. Најпоносни је , каже, на две књиге, које се сматрају ”библијом” сунцокрета.Члан је и Академије инжењерских наука Србије.


- Сунцокрет је биљка будућности јер ће се због суше сејати у наредним годинама не само код нас већ и у другим земљама, све више. У домаћој производњи смо међу најбољим произвођачима, по приносима и квалитету. Како је навео, имамо врхунске хибриде које у сетви користи и највећи светски произвођач сунцокрета –Украјаина,која је сунцокрет сејала на чак шест до седам милиона хектара.

Фото: Др Стеван Маширевић

- Домаћи приноси крећу се од 2,8 до три тоне што су врхунски резултати у производњи. Друге земље сеју веће површине а добију мање сунцокрета – наводи проф.др Маширевић. Сунцокрет се код нас сеје, обично, на земљишту лошијег квалитета, али ако се посеје на квалитетнијим њивама онда приноси буди и изнад три тоне по хектару. Такође, од килограма зрна сунцорета добијемо 42 до 43 одсто уља, што представља одличан резултату преради. Он наглашава да долази период када ћемо у зрну имати и више од 50 одсто уља ,али и зрно са 20 одсто протеина.

- Потрошачи захтевају уље које може више пута да се употреби – истиче др Маширевић и наводи да селекције иду у правцу да се сунцокретово уље по квалитету приближи уљу од маслине, а то значи да буде постојаније и дуготрајније како би се могло седам до осам пута користити за пржење намирница.

З. Делић

EUR/RSD 117.3357
Најновије вести