"Као државном предузећу, Пољопривредном комбинату Београд (ПКБ) биле су потребне велике инвестиције, што је могао да понуди само приватни капитал, а продаја је била једино и најбоље решење, јер држава није могла да издвоји 100 милиона евра и убаци их у ту корпорацију", рекао је Недимовић за "Политику".
Он је додао да на првом тендеру који је расписао град Београд није уопште ни било заинтересованих.
"Сада смо имали само једног понуђача и свега две компаније које су откупиле документацију. То значи да ова корпорација ипак и није толико атрактивна како се мисли", каже Недимовић одговарајући на питање да ли је продаја било једино решење за последњи велики државни комбинат.
Упитан зашто се одустало од стратешког партнерства где би држава задржала удео, министар каже да би стратешко партнерство могло да дође у обзир да је било заинтересованих.
"Наравно да смо пре расписивања тендера радили испитивање тржишта. Поставља се питање шта би то функционално донело у односу на овакав вид тражења инвеститора. Подсећам, да ово није била класична продаја имовине јер је било ограничења за инвеститора. Од броја грла и нивоа производње који ће морати да задржи у наредне три године, до забране отуђења и обавезних инвестиција. Нови власник ће морати да задржи 1.000 радника од 1.700 запослених и да исплати отпремнине од 450 евра, што је више од законом прописаних 200 евра по години стажа", рекао је министар Недимовић.
Истиче да прехрамбена сигурност Србије неће бити угрожена, да држава поседује и вишкове хране и суфицит у трговању пољоопривредним производима у висини од 1,7 милијарди евра.
Одговарајући на питање зашто држава није условила инвеститора на дужи рок, Недимовић каже да Закон о приватизацији даје обавезу од три године, а да није рок од пет година који је држава желела није могао да буде постигнут без измене прописа.
"Тражен је инвеститор који је у прошлој години имао минималан промет од 400 милиона евра. Дакле купац који је имао капацитет да испуни захтеве", додаје министар.
На констатацију "Политике" да опозиција каже да се тражио конкретан инвеститор, Недимовић поставља питање зашто данашња опозиција није нашла неког у последњих 15 до 20 година, већ су константно бележени губици.
"Чак и оно што су приказивали као инвестицију (фарме) нису платили, него је плаћено касније из пословања. Држали су предузеће у концепту реорганизације да никоме не би плаћали обавезе. Па то може свако. Каква је то привреда, то је класично социјалистичко самоуправљање. Ако желимо инвестиције, веће приносе у ПКБ-у, мора да се улаже у инфраструктуру. И још нешто, што се тиче промене намене земљишта, о чему су многи причали. Грађевинско земљиште није било предмет продаје, оно је остало у власништву државе. Толико је сложена процедура промене намене земљишта и пролази кроз толико нивоа одлучивања да је то практично немогуће", рекао је Недимовић.
Новац од продаје ће лећи по потписивању уговора, додаје министар, истичући да је дуговање 80 милиона евра, а да ће сви повериоци бити измирени.
"Тако ћемо се на два начина лишити лоших неплаћених потраживања. Шта је била алтернатива свему овоме? Да се ПКБ и даље задужује и дато банке касније узму на име хипотеке. Или трећа варијанта, да предузеће оде у стечај, да се све анулира, радници остану без посла и касније прода имовина", каже Недимовић за "Политику".
Упитан о другом потенцијалном страном инвеститору, немачком "Тенису", и заахтеву опозиционих странака у Војводини да виде детаље уговора, Недимовић каже да никакви уговори нису потписани, али да одлуке јесу донесене.
"Сада је на ''Тенису'' да потпише уговор за Кикинду од 1. новембра. Земљиште у Зрењанину им је на располагању од 1. новембра 2019. године. Те парцеле су прошле године биле у закупу и наравно да ће опет ићи на лицитацију ако не потпишу уговор. У сталном смо контакту са њима и видећемо да ли ће се то догодити. Оно што је сада реалан проблем за инвестирање у сектору свињарства јесте афричка куга свиња која се појавила у Белгији и питање је тренутка када ће и у Немачкој. И Србија је у опасности, то су све изазови за инвестиције", објашњава министар.
