По ценама одмах следи Срем, где је распон био мало нижи него на југу Бачке - 1.500 евра коштао је хектар земље, али су њиве у погледу највише цене незнатно заостајале, најскупљи хектар продат је у Срему за 27.500 евра.
Извештај геодета показао је да у погледу највиших и најнижих цена постоје велике разлике између Бачке, Баната и Срема. У појединим деловима покрајине, њиве су се могле купити и испод 1.000 евра, док најскупљи хектари негде нису прелазили 20.000 евра.
Идући редом, после јужне Бачке и Срема, по висини цена налазе се њиве у Севернобачком округу, где су се лане оранице продавале од 2.150 евра по хектару до 19.950 евра. Упола мање, гледајући најнижу цену на северу Бачке, коштало је пољопривредно земљиште у Западнобачком округу, где је хектар могао да се купи од 1.050 евра, па до 18.000 евра. Испод 1.000 евра, њиве су коштале у Средњобанатском округу. Распон коштања ишао је од 750 евра до 18.900 евра. И у Јужнобанатском округу хектар земље се могао купити испод 1.000 евра, по извештају геодета, било је њива за које су власници тражили 950 евра, али и оних које су вределе близу 18.000 евра, односно 17.900 евра.
Цене њива знатно су јефтиније у ширем делу Србије. У београдском региону, хектар оранице могао се купити од 1.000 до 20.300 евра, а у Шумадији од 700 до 15.400 евра. У Златиборском округу оранице су у 2020.години коштале од 900 до 13.100 евра. Земља за обраду у Пиротском округу вредела је од 800 до 12.050 евра. Најнижу цену имали су хектари у зајечарском округу, где се хектар њиве лане могао купити од 400 до 5.650 евра.
У ширем подручју наше земље прошле године није се превише трговало пољопирврендим земљиштем, остварено је у зависности од региона, тек неколико стотина купородаја, док је у АП Војоводини забележено више од 1.500 преноса власништва. На пример, у Јужнобачком округу највише је било потписаних уговора о продаји - 1.839.
Земља је била најскупља на подручу града Новог Сада и у селима општина Ада, Сента, Србобран, Врбас, Кула, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Стара Пазова, Инђија и Бечеј.
Подручје Града Новог Сада, тачније насеље, Каћ и даље је најскупље када је реч о пољопривредном земљишту намењеном за индустријску градњу. Наведене су две цене, 722.750 евра за 25 хектара и 529.175 евра за 17 хектара.
Геодете су,и у годишњем извештају, као што су наводили и у кварталним извештајима, спомињали општину Пећинци, где је у Шимановцима продата земља за 270.000 евра (110 хектара ), а први пут се спомиње општине Сурчин и Добановци где је за 23 хектара пољопривредног земљишта плаћено 325.000 евра.
Тржиште некрентина, нема сумње, полако се шири, јер се сада у годишњем извештају спомињу и друге војвођанске општине и села којих раније није било. Додуше, општина Ириг се спомињала у извештајима, али није Крушедол Прњавор, где је остварен промет у пољопривредном земљишту од близу милион и по евра (111 хектара), затим, наводи се и Руски Крстур, у општини Кула, где је обављена купопродаја вредна 1,3 милиона евра (102 хектара), и Гаково, на подручју града Сомбора, где је пољопривредно земљиште достигло цену од 1.299.153 евра (108 хектара).
З. Делић
