својих фабрика шећера и увођење нових технологија. То је донело позитивне ефекте, али још увек има простора за напредак. Пре свега, то се односи на процес производње шећерне репе, на који та компанија нема много могућности да утиче. Ипак, једна од тих могућности је организија манифестације „Дани поља шећерне репе“, на којој се произвођачима представља актуелно стање на тржишту те ратарске културе. Обилазак огледних парцела, ове године на њивама ПИК-а „Бечеј“ који је однедавно у саставу „МК групе“, био је прилика за презентовање нових производних технологија, обраде и сетве тридесетак сорти шећерне репе, затим ђубрења и најсавременије пољопривредне механизације, а све у циљу повећања приноса шећерне репе. Ипак, ове године акценат је стављен на заштиту од корова и, посебно, церкоспоре.
– У претходне две године борили смо се да усев заштитимо од церкоспоре и зато смо тој теми на овогодишњим „Данима поља шећерне репе“ посветили посебну пажњу – рекао је у поздравној беседи окупљеним произвођачима шећерне репе директор компаније „Суноко“ мр Љубиша Раденковић. – Очекујем да, заједно с вама, произвођачима, решимо тај проблем. Ангажовали смо све који на то питање могу дати неки одговор: осим стручњака из шећеране, и оне с института и факултета, па вас молим да нам помогнете у томе и уверени смо у то да ћемо заједнички наћи решење. Зато је важно да пратите наше огледе и преоријентишете се на оптималне технологије производње шећерне репе.
У компанији „Суноко“ су у техничкој преради шећерне репе достигли ниво европских шећерана, па чак и премашили многе од њих, али на производњу самог усева не могу довољно да утичу.
– Ми желимо да у Србији успоставимо стандард да се по хектару произведе између десет и 12 тона шећерне репе, а актуелни просек код нас се креће између 7,5 и осам тона – каже мр Љубиша Раденковић. – Ту постоји велики простор за побољшање производње те културе, али то не зависи само од нас. Зато су ови скупови важни јер на њима покушавамо да, презентовањем иновација у производној технологији, упутимо наше произвођаче како да мењају приступ производњи да би добили боље резултате.
Имајући у виду да је шећерна репа сада у завидној кондицији, процењује се да би на јесен требало да се извади око 2,5 милиона тона слатког корена и да производња у шећеранама достигне ниво од 350.000 тона шећера. Познато је и то да наша земља има право да извезе 180.000 тона шећера у земље ЕУ и она сваке године то оствари, али ефекат није очекиван.
– Лане је дошло до драстичног пада цене и за исту количину извезеног шећера остварена је мања вредност извоза – закључује мр Љубиша Раденковић. – Ми смо већ уговорили количине које ће бити извезене у наредној кампањи, али очекујемо да ће, после укидања производних квота у земљама ЕУ октобра 2017. године, доћи до повећања извоза шећера из ЕУ у земље окружења, где сада ми извозимо, тако да се можемо суочити с повећаном конкуренцијом.
По његовим речима, „Суноко“ продаје шећер по истој цени као и европски произвођачи, који истовремено плаћају шећерну репу 30 до 40 одсто мање, што произвођачи не осете јер у земљама ЕУ постоји механизам субвенционисања као подршка производњи. Због тога они остварују велику производњу и сасвим су задовољни јер много више зарађују и с нижим откупним ценама.
– Према томе, њихове шећеране нису принуђене на то да плаћају високу цену шећерне репе и имају много лакшу калкулацију у трошковима производње – закључује мр Раденковић.
В. Јанков
