Тренутна стабилност пензионог фонда у Србији може се сматрати добром, али само уколико се пореди с протекле две деценије. Републички фонд ПИО је још крајем деведесетих година прошлог века почео да исказује дефицит у пословању, како због тадашње формуле обрачуна пензија – узимање десет најповољнијих година радног стажа – тако и због смањења броја запослених.
Наиме, по подацима билтена Републичког пензијског фонда, од 2000. године до 2017. број осигураника који уплаћују пензијске доприносе смањио се за 623.892, а у исто време број пензионера повећао се за 209.634. Те 2000. године однос осигураника и пензионера био је 1 : 1,8, а већ на крају 2017. он је био 1 : 1,2. Подаци показују да је 2000. године био 2.726.281 осигураник и 1.510.801 пензионер. Мада ни тај однос није идеалан, ипак је био знатно бољи од година које су уследиле, а најгоре је било 2014, када је на 1.994.476 осигураника „долазило” 1.739.162 пензионера. Неке процене говоре да је тренутно однос између броја осигураника и пензионера 1 : 1,5, што није довољно за самостално пословање Фонда ПИО, али је знатно боље него претходних година.
После те 2014. године, а пре свега због спроведених пензијских реформи, ситуација се мало поправила па је тако на крају 2017. било 2.102.489 осигураника и 1.720.435 пензионера. Последњи податак за прошлу годину – а односи се на новембар – показује да је било 2.146.802 осигураника и 1.714.634 пензионера.
Подаци Фонда ПИО показују да се од 2015. године број пензионера смањује. Наиме, 2015. године било је 88.466 нових пензионера, али је те године 91.686 корисника пензије преминуло. Разлика између новопристиглих и умрлих пензионера износила је 3.220. Наредне, 2016. године, било је 80.463 нова пензионера, али је исте године умрло њих 88.267. Значи, на пензионерском списку је било 7.804 пензионера мање. У 2017. години стигло је 85.757 пензионера, а умрло је 93.460, па је разлика између придошлих и трајно обустављених пензија 7.703.
Чак и када би се сви незапослени који су данас на евиденцији НСЗ-а запослили, и даље би стабилност пензијског фонда морала да се одржава уз помоћ новца из буyета јер једноставно на српском тржишту нема довољно радно способне снаге која би довела до дупло већег броја осигураника у односу на број пензионера.
Не може „на брзака”
Проблеми се, дакако, не могу решити брзо, нити се може очекивати запошљавање свих незапослених. За то време, држава ће наставити да, као и претходних година, због пада броја осигураника и дефицита у Фонду ПИО, дотира редовну исплату пензија. Управо захваљујући дотацијама из буyета, пензионери и ове године, као и претходних, могу бити мирни и рачунати да ће добити свих 12 месечних принадлежности.
Управо због тога, пред Министарством за рад, запошљавање, борачку и социјалну политику налази се и проблем одржавања стабилности пензијског фонда. То што је она данас „подношљива”, а у исто време већ од наредне године, када ступи на снагу либерализација тржишта рада у Немачкој многи најављују одлазак, донеће два проблема: нарушавање стабилности и недостатак радне снаге. По проценама које ових дана стижу из Министарства рада, једини начини да се ти проблеми решавају су отварање нових радних места и промена демографске слике становништва.
Љ. Малешевић
