Трећина предузећа признаје да ради и на црно

Сузбијање сиве економије је први корак који би Влада Србије требало да предузме ради побољшања услова пословања, показали су резултати анкете коју је спровео „Ипсос стратеџик маркетинг”

за потребе Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД).

Истраживање је спроведено од 7. до 21. априла и обухватило је 256 предузећа, од којих већина сматра да пословање конкурената у сивој зони у највећој мери оптерећује њихово пословање. Следе порези и други непорески намети.

Више од 70 одсто њих тврди да не послује у сивој зони, док трећина отворено каже да део трансакција обавља у готовини, саопштио је представник „Ипсоса” Предраг Курчубић. Он је на конференцији за новинаре прецизирао да су трансакције у готовини везане пре свега за набавке, гориво и путне трошкове, као и трошкове услуга (курир, сервисирање, надничари...)

– Због нелојалне конкуренције из неформалног сектора, 75 одсто њих каже да мора да обара цене својих производа и услуга, а исто толико их има смањен промет и отежан пласман производа на тржишту – наводи Курчубић.

Процене привредника су да је сива економија најзаступљенија у трговини, услугама, производњи, пољопривреди...

Ипак, у односу на јул 2014. године, 40 одсто анкетираних привредника сматра да има мање радника с уговором који нису пријављени на целокупну зараду, а 23 одсто њих – да је мање запослених без уговора.

Курчубић наводи и да тек свако 12. или 13. предузеће сумња да ће, и уколико буду откривени конкуренти који послују у сивој зони, процес бити доведен до краја, односно не виде ефикасност државе у кажњавању оних који крше закон.

И поред проблема које имају због нелојалне конкуренције, више од половине фирми их не би пријавило јер махом сматрају да је то задатак државе, а не њихов посао.

Привредници једино позитивно оцењују доступност информација путем интернета, а најлошије административно оптерећење, односно папирологију, и тврде да је приметан тренд смањења транспарентности и предвидивости пословања.

С. Г.

 

„Обијање” шалтера

Највише времена, кажу, проводе на шалтерима полиције и Катастра, као и шалтерима РФЗО-а и Фонда ПИО,  а радом службеника последње две институције у већој мери нису задовољни.

Значајно мањи број представника привредних субјеката у односу на претходни период истиче да има шта да замери раду инспектора (36 одсто у односу на 52 одсто у јулу 2014), а у врху примедби је, наводе, „кукавичлук” инспектора јер бирају мале компаније које немају заштиту и моћ, као и непрофесионализам.

EUR/RSD 117.6300
Најновије вести