Власник листова „Дневни телеграф” и „Европљанин” Славко Ћурувија убијен је 11. априла 1999. у Светогорској улици, у пролазу зграде број 35, док се с Бранком Прпом враћао из шетње. Тужилаштво тврди да су напад извршили тадашњи припадник резервног састава ДБ-а Мирослав Курак, и бивши главни обавештајни инспектор Друге управе РДБ-а Ратко Ромић, да је „Курак из ’шкорпиона’ испалио рафал у Ћурувију”, а „Ромић дршком пиштоља ударио у главу Прпу, спречивши је да се окрене”.
Тадашњем начелнику РДБ-а Радомиру Марковићу оптужница приписује да је „сачинио план убиства и предочио га начелнику Центра ДБ-а Београд Милану Радоњићу, а да је он с Ромићем и Кураком постигао договор о извршењу и пружио им логистику, тако што је у том циљу наложио да се према Ћурувији примени мера тајног праћења, с образложењем да се надзиру његови ’безбедносно интересантни контакти’”.
Оптужба заступа тезу да је Ћурувија убијен због „јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага”.
За оптужене се још наводи да су деловали „као организована криминална група, а све у циљу очувања тадашње политичке власти и моћи, по налогу Н. Н. лица из највиших структура власти”.
Окривљени тврде да немају никаве везе са злочином и да је процес „политички мотивисан с циљем да се оцрне Служба државне безбедности и, преко ње, некадашња власт Слободана Милошевића, бивши председник лично, као и његова супруга Мирјана Марковић”.
Одбрана тврди да је мера тајног надзора комуникација једна од основних у оквиру законских надлежности ДБ-а, и да никавих злоупотреба у примени мере тајног праћења Ћурувије није било, а да „Тужилаштво злоупотребљава и изврће чињенице и фабрикује незаконите доказе”.
Тужилаштво је у завршној речи предложило суду да све окривљене огласи кривим и осуди на најстроже казне, а адвокати и њихови брањеници су затражили ослобађајуће пресуде.
Веће Специјалног суда, којем председава судија Снежана Јовановић, одлучиће о томе да ли су доказима изведеним током пет година суђења, наводи оптужнице доказани или нису.
За одбрану је један од кључних доказа сведочење јединог очевица Бранке Прпе, чији опис убице одудара од изгледа оптуженог Курака, а није помињала два нападача.
Оптужба, с друге стране, сведочење Бранке Прпе, сматра „непоузданим због због ситуације у којој се нашла”. Заменик специјалног тужиоца Миленко Мандић је у завршној речи навео да „запажање Бранке Прпе није веродостојно због њеног страха за живот”.
За Тужилаштво је кључна чињеница да је Ћурувија био на мерама тајне пратње, а искази већег броја сведока, по ставу оптужбе, упућују на то да су примењиване „атипично”, „непрекидно 24 часа, а о свакој промени морао је да буде обавештен начелник Милан Радоњић”.
– Ћурувија је убијен неколико минута након што је 11. априла 1999. прекинуто његово праћење – казао је тужилац Мандић у завршној речи. – Сматрам да је пратња прекинута да би се Кураку и Ромићу омогућило да убију Ћурувију.
Такође, један од најважнијих аргумената оптужбе, како за отпочињање процеса пре пет година, тако и по акцентовању у завршној речи, јесте исказ Милорада Улемека Легије, бившег команданта Јединице за специјалне операције (ЈСО), који је осуђен на максималну казну као организатор атентата на премијера Ђинђића, и у још три процеса. Осуђени Улемек се у јануару 2014. године, по речима тадашњег специјалног тужиоца Миљка Радисављевића, самоиницијативно јавио Тужилаштву и понудио сазнања којима располаже у вези са случајем Ћурувија, не очекујући ништа заузврат.
Оптужени Радомир Марковић је у завршној речи истакао да је комплетна оптужница „неозбиљна” и базирана на „неистинитом” исказу Милорада Улемека.
– Петнаест година медијске припреме да је, наводно, Служба убила Ћурувију, довело је до овог процеса. Ћутим двадесет година, осећам се понижено, а знам да никада ништа противзаконито нисам урадио – рекао је окривљени Милан Радоњић, и нагласио да „сваку реч његове одбране потврђују докази”.
Ратко Ромић је у завршној речи казао да је „оптужница неоснована, без доказа, пуна нетачних навода, злонамерно погрешно тумачених чињеница”.
– Оптужница није написана у Тужилаштву већ у ванинституционалним центрима моћи –нагласио је Ромић. – Мотив оптужнице није разјашњење убиства, већ да се оптужени и Ресор државне безбедности прикажу као криминогени, да се тадашња Влада и политички врх прикажу као криминогени и злочиначки.
Адвокат Стеван Протић, бранилац Мирослава Курака коме се суди у одсуству, такође је затражио ослобађајућу пресуду, и истакао да Тужилаштво није доказало своје наводе ни у односу на његовог брањеника ни у целини.
– Након свих изведених доказа, одбрана Мирослава Курака тврди да је овде спроведено суђење режиму Слободана Милошевића, а не овим окривљенима поименце. О мом брањенику Тужилаштво не зна ништа – казао је Протић, и додао да Курак 1999. није ни био припадник РДБ-а.
Ј. Јаковљевић
