Претресом стана у коме је осумњичени боравио, полиција је пронашла марихуану и вагу за прецизно мерење, па ће против њега бити поднета кривична пријава за неовлашћено држање опојних дрога.
Окривљеном младићу је одређен екстрадициони притвор и у законској процедури биће предат надлежним органима Босне и Херцеговине, саопштила је новосадска полиција.
За разлику од поступка изручења, екстрадициони притвор има тачно утврђен „рок трајања”. Он, како то прописује Закон о међународној правној помоћи, не може да траје дуже од годину дана од дана притварања особе чије изручење се захтева. Суд је по службеној дужности дужан да по истеку свака два месеца, испитује да ли постоје разлози за његово продужење или укидање.
Није ово први пут да осумњичени за разна кривична дела у Босни и Херцеговини падају у Новом Саду. Овде су, на пример, лисице стављене Сарајлији Сањину Сефићу, који је осумњичен да је 10. октобра 2016. у саобраћајној несрећи усмртио две девојке у Сарајеву, након чега је побегао. Ухапшен је два дана касније у Новом Саду. Органима БиХ изручен је на самом почетку јануара 2017. године.
У Новом Саду је, такође, 30. новембра 2016. ухапшен и Младен Ждрале, звани Пата, из Источног Сарајева, кога је Босна и Херцеговина тражила ради издржавања казне од 15 година затвора због убиства Милорада Тодоровића у кафани „Два бора” у сарајевском насељу Враца. Њему је, након саслушања у новосадском Вишем суду, одређен екстрадициони притвор до два месеца.
Младен Ждрале је ухапшен у Улици Косте Рацина, на Новој Детелинари, где је неко време становао у изнајмљеном стану. Након што су га инспектори новосадске Криминалистичке полиције у цивилу пресрели, спроведен је у новосадску Полицијску управу, где му је потврђен идентитет, с обзиром на то да је за њим расписана међународна потерница. Босни и Херцеговини изручен је средином фебруара 2017.
Није реткост да после почињеног кривичног дела осумњичени или осуђени, док чекају да оду у затвор, побегну у иностранство. Држављани БиХ често беже у Србију, јер користе везе, сличне онима које последњих година примењују сви бегунци од суђења и затворске казне.
Бекства нису манир само за звучна имена подземља. Често су и они без кривичног досијеа, после првог злочина, доносили одлуку о бекству, а поготово ако у региону имају рођаке или пријатеље код којих могу да се сакрију. Показало се, међутим, да уточиште у региону није ни сигурно ни дугорочно, јер ипак брзо буду откривени и ухапшени. Посебно се то односи на држављане БиХ.
Министарства правде Србије и БиХ потписали су још 2013. године Уговор о изручењу држављана оптужених и осуђених за кривична дела организованог криминала, корупције, прања новца и друга тешка кривична дела, чиме су заокружени сви видови правне сарадње између БиХ и Србије. Овим документом регулисана је екстрадиција не само страних држављана већ и сопствених држављана окривљених за кривична дела из домена организованог криминала, корупције и прања новца, за која је запрећена затворска казна од најмање четири године.
За три године лисице за 42 тражених
Босна и Херцеговина је била једина земља бивше Југославије с којом Србија до 2013. није имала такав споразум. Након што је потписан тај документ, за три године с МУП-ом БиХ размењено је више од 8.500 информација. По потерницама Босне и Херцеговине, у Србији су у том периоду ухапшена 42 бегунца, док у истом периоду у БиХ слободе лишено 27 држављана Србије. У поступцима екстрадиције из Србије у Босну и Херцеговину испоручене су 52 особе, док је из БиХ у Србију испоручено 23.
Поред тога, документ предвиђа и изручење окривљених за тешка кривична дела, за која је предвиђена казна затвора од 15 година или више.
Уговор садржи стандардна решења у погледу услова за изручење који се тичу висине казне због које се дозвољава изручење (прописана најмање једну годину, изречена најмање четири месеца). Тражи се обострана кажњивост кривичних дела, да није наступила застара кривичног гоњења, односно извршења казне, да особа већ није за исто дело осуђена, забрањује се изручење у случају амнестије.
М. Бозокин
