Тај уговор, којим се предвиђа изручење држављана без обзира на националност, важиће ретроактивно у односу на сва кривична дела која су у њему побројана, с једним изузетком. Наиме, члан 21 прецизира да ће извршни орган замољене државе имати дискреционо право да одбије изручење за кривично дело извршено пре 1. јануара 2005. године, што значи да САД или Србија, по сопственој процени, могу одлучити да ли ће тражену особу изручити или неће, чак и ако су испуњени сви законски услови за изручење, које утврђује суд.
По новом Уговору, ако га ратификују парламенти обеју држава, биће могуће изручити сопственог држављанина за практично сва кривична дела, међу којима су и кривична дела савременог доба – као што су сајбер-криминал, прање новца, организовани криминал, тероризам и друга. Међутим, Уговор прописује да изручење неће бити одобрено ако је дело за које се изручење тражи политичко кривично дело.
Надлежни органи обеју државе могу одбити изручење и ако процене да је захтев „политички мотивисан” или да се дело тиче „повреде војних дужности, које не спадају у кривична дела из општег кривичног права”.
Документ је изазвао полемику о томе да ли се између његових редова крије намера за изручење осумњичених у случају убиства браће Битићи у јулу 1999, и напада на америчко дипломатско представништво у Београду 2008. године – што су два случаја чије решавање захтева свака администрација Беле куће. Недавно је Стејт департмент забранио улаз у САД Горану Радосављевићу Гурију и члановима његове породице, под сумњом да је некадашњи командант Жандармерије повезан са страдањем браће Битићи.
Уговор који предвиђа изручење држављана без обзира на националност деловаће ретроактивно у односу на сва кривична дела која су у њему побројана, с једним изузетком. Члан 21 прецизира да ће замољене државе имати дискреционо право да одбију изручење за кривично дело извршено пре 1. јануара 2005. То би у пракси требало да значи да САД или Србија могу одлучивати о томе да ли ће тражено лице изручити или не, чак и ако су испуњени сви услови за изручење које утврђује суд, речено је у Министарству правде. Треба напоменути да је начело Non bis in idem (нико не може да буде осуђен или да се против њега два пута води поступак за исто кривично дело), загарантовано новим Уговором.
То значи да они који су ослобођени за убиство браће Битићи и паљење амбасаде не могу бити поново процесуирани у Америци. Али зато, по уговору, САД евентуално могу тражити неке друге људе, за које сматрају да су умешани. Србија би могла и да искористи дискреционо право и да одбије евентуално изручење осумњичених за убиство браће Битићи.
Иначе, још 1901. две земље су потписале Конвенцију о издавању криваца, чија је примена почела годину касније. Сличне уговоре Србија има с Хрватском, БиХ, Црном Гором и Македонијом.
Грађани двеју земаља, по Уговору, моћи ће да буду испоручивани и за покушај кривичних дела, односно удруживање ради извршења кривичног дела које подлеже изручењу. Екстрадиција, међутим, неће бити одобрена уколико је дело – политичко.
Министарка правде Нела Кубуровић и амбасадор САД у Србији Кајл Скот потписали су тај уговор још 15. августа 2016. године, али се он тек сада нашао пред посланицима. У Министарству наглашавају да је новим Уговором о изручењу загарантовано начело нон бис ин идем, то јест да нико не може да буде осуђен или да се против њега води поступак за исто кривично дело. Осим што прописује за која дела све грађани Србије, односно Америке, могу бити испоручени, уговор предвиђа и могућност да се одбије изручење ако се оно тражи због дела за које је запрећена смртна казна.
Уколико је по закону државе-молиље за дело за које се тражи екстрадиција прописана смртна казна, а она није прописана по законима замољене државе, надлежна власт те земље може одбити изручење, сем уколико земља-молиља не пружи гаранцију да смртна казна неће бити изречена. Уколико земља-молиља из процесних разлога не може да пружи такву гаранцију, мора да достави ону да смртна казна, уколико буде изречена, неће бити извршена, наводи се у Уговору.
Последњи члан уговора предвиђа да Србија и САД у сваком тренутку могу да га раскину, и то достављањем обавештења другој страни дипломатским путем. Раскид уговора ступа на снагу шест месеци од дана пријема таквог обавештења.
М. Бозокин
Д. Николић
