До априла, од седам дела која су починили непознати извршиоци, шест је већ расветљено, док је број тих тешких крађа преполовљен у односу на исти период лане. Већ дуже крадљивцима аутомобила који „раде” у јужној Бачкој – а топ-дестинација за њих је одувек био Нови Сад – интересантни су пре свих „ауди” (А-3, А-4), “бе-ем-ве” (серије три и четири) и „шкода”. С вишегодишњег трона аутомобила најпожљенијег за крађу сишао је „голф”, али промена нема у томе да су готово сва присвојена возила и даље дизелаши до 2.000 кубика, без одговарајућег аларма или техничке, допунске, заштите, црне или беле боје.
Такође, откако је цена гвожђа скочила, поново су постали занимљиви старији аутомобили, па и хаварисани или покварени, пре свега „голф 2” и „заставе”. Лопови обично претходно поскидају комаде од скупљих метала (бакар), којих има у готово сваком аутомобилу, и тако из сваког извлаче максимум.
Нови Сад је као велика спаваоница па се кола често краду пред зору. Делови града као што су Ново насеље и лимани су привлачни за крадљивце, нарочито после поноћи, али они понекад иду за аутомобилом који се тражи или је већ поручен, тако да лоповима у крајњем случају није битно где ће га пронаћи. Наравно, лакше ће га украсти у неком забаченом, неосветљеном крају, али су се неке крађе дешавале и усред бела дана на врло прометним местима.
Прошле године на подручју Новог Сада евидентирано је 65 кривичних дела која се односе на крађе возила, годину раније 147, а 2014. забележена је 201. Проценат расветљавања тих дела лане је био 56, а у првом тромесечју ове године око 86 одсто, што је резлултат који би волеле да имају и полиције у најразвијенијим земљама.
Крадљивци често долазе и из других места, између поноћи и зоре, и одмах се враћају, без минута беспотребног задржавања. Од тог живе, већином раде као тандем или тројка, и живе лагодно док могу.
– Они краду док их не ухватимо, а кад изађу из затвора, наставе тиме да се баве – објашњававају оперативци за „Дневник”. – Обично имају од 25 до 35 година, у посао их неко уведе, а потом, када га прерасту, прелазе на друге работе, неретко преваре или нађу некога да за њих краде кола. То је разумљиво јер се у зрелијим годинама не може баш лако побећи с лица места, ако их неко повија. Ипак, најрадије избегавају сваки контакт и гледају да се брзо склоне, зато и имају стражаре.
Такође, и нова технологија код аутомобила смањује број крађа. За њих крадљивцима треба озбиљна електроника, а с друге стране, на наше тржиште ушла је роба увезена из источних земаља, која је много јефтинија од оригинала, па је могуће да се делови набаве знатно јефтиније него на отпаду.
Код украдених старијих возила продаје се понекад лимарија, остало иде у секундарне сировине. Новије типове неретко пребацују у иностранство, или се овде прекуцавају бројеви, а неки иду у делове. Делови се продају путем интернета, а често су у набавку умешани и мајстори који знају „праве људе”. Купац и продавац се не морају ни видети јер поједине курирске службе имају детаљне ценовнике па је, рецимо, за превоз хаубе на раздаљину каква је између Шапца и Новог Сада, довољно 600 динара. На крају, подсетимо на апел полиције возачима да уграђују аларм или допунску механичку заштиту. Ваља напоменути да се и приликом обијања возила ради крађе ствари из њих, прави штета која је већа од тих додатних улагања за заштиту.
М. Вујачић
