Само у три случаја већ је пријављивано насиље. Од 1. јуна прошле године до 30. јуна ове године, укупно је пријављено 44.728 случајева насиља у породици. Предлога за изрицање мере приликом пријаве насиља било је у 16.185 случајева, док су судови усвојили продужење хитне мере на 30 дана у 15.617 сучајева. Израђена су 10.503 индивидуална плана за заштиту жртава, што показује да су групе за координацију које су формиране разматрале појединачне случајеве.
Министарка правде Нела Кубуровић каже да ће се Закон о спречавању насиља у породици дорађивати и да ће бити настављена борба с тим друштвеним проблемом. Како је рекла, протеклу годину радило се и на едукацији и сарадњи с институцијама широм Србије, а резултати рада биће достављени Влади Србије у форми извештаја.
По речима министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, полиција је годину изрекла укупно 28.026 мера, од тога 8.751 меру привременог удаљења учиниоца из стана, 19.275 мера привремене забране учиниоцу да контактира са жртвом и прилази јој, од чега су судови продужили мере у 15.373 случаја.
Потпредседница Владе и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић изјавила је да је држава у протеклој години урадила много у борби против насиља у породици, али да то није довољно и да треба радити више на превенцији насиља и спуштању активности на локални ниво. – Спроводимо пројекте, попут Интегрисаног одговора на насиље над женама и девојчицама, припремили смо први државни извештај о примени Истанбулске конвенције, залажемо се за увођење родне равноправности у образовни систем, континуирани рад на култури ненасиља и превенцији. Једино заједничким напорима можемо постићи резултат - каже Михајловић.
Она је указала и на то да осетљиву карику у систему представљају центри за социјални рад, као и на неопходност да се што пре установи национални СОС телефон.
Говорећи о санкцијама, Стефановић је казао да постоје хитне мере, где су полицијски службеници у великом броју случајева први који се срећу с починиоцима и жртвама насиља и изричу мере којима се ради пре свега на заштити жртве.
– Уочили смо одређене слабости, уочили смо да имамо потребу да имамо више обучених и полицијаца и тужилаца, не само оних који су уско обучени за случајеве насиља у породици већ и свих других полицијских службеника који могу доћи у контакт с таквим случајевима – казао је Стефановић, и додао да је веома важна и сарадња с невладиним институцијама које се баве тим питањем, као и међуресорна сарадња са свим организацијама, од здравства, социјале, Тужилаштва, полиције, до свих оних који хоће да се укључе у пружање подршке жртвама насиља. – Веома је важна подршка друштва и да жртве знају да имају подршку, да знају да нису саме у свему томе што се дешава и да могу да рачунају на то да ће друштво стати иза њих и не само физички спречити да им неко нанесе физичку патњу или тешку телесну повреду већ и у томе да ће их подржати у даљем животу.
Превентива насиља је веома важна, навео је Стефановић, који је подсетио на то да је у основним школама прошле године почео циклус предавања на којима је једна од тема супротстављање насиљу.
– Не можемо да кажемо да смо у потпуности задовољни јер увек тежимо томе да не буде ниједна жртва, али има значајних напредака. Мислим да смо на крају почетка тог проблема и да смо прву фазу, када смо имали ескалацију тих случајева, завршили и сада идемо ка притиску да насиље у породици мора да се заустави, а да онда идемо ка потпуном искорењивању – казао је Стефановић.
Наводећи да то није лак посао и да постоји могућност пооштравања казни, Стефановић је рекао да је преко потребна и подршка целокупног друштва, те да нико не може рећи да то није његов проблем.
Да шамар није насиље мисли сваки четврти младић у Србији, али и свака десета девојка. Истраживање које је спроведено у оквиру кампање „Могу да нећу. Љубав није насиље” показало је да се чак 3,2 одсто девојака слаже с тврдњом да је понекад добро ударити девојку. Истовремено, сексуално узнемиравање као део шале потпуно је прихватљиво за сваког четвртог мушкарца, а свака 25. девојка мисли исто.
Министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Зоран Ђорђевић нагласио је да је држава решена да се избори с тим проблемом, те да су, осим наведених, укључени и министарства здравља, просвете и културе.
– Сви смо заједно јер је то један о горућих проблема у друштву – рекао је Ђорђевић, и додао да је након два убиства у центрима за социјални рад прошле године одлучено да се ти центри реформишу у четири фазе, те да је прва завршена.
Подсетимо, два стравична злочина десила су се прошлог лета испред центара за социјални рад: један на Новом Београду, а други у Раковици.
Наиме, Милан Ловрић је убио своју супругу Олгу наочиглед њихово троје деце испред Центра за социјални рад на Новом Београду. Он је у тој установи имао састанак с бившом женом у контролисаним условима. Паркирао је аутомобил испред Центра, ушао у хол, где је сачекао Олгу, а када је дошла, Милан ју је напао и снажним ударцем каменом у главу убио. Потом се мирно удаљио из Центра за социјални рад, а полиција је одмах отпочела потрагу за њим. Неколико часова после бруталног убиства, он је извршио самоубиство бацивши се под воз на Тошином бунару.
Други породични злочин који је потресао јавност, догодио се такође испред Центра за социјални рад, али у београдском насељу Раковица.
Марко Николић је испред Центра за социјални рад у Раковици ножем убио своју бившу невенчану супругу Мају Ђорђевић, неколико минута након што је пред њу довео свог полумртвог четворогодишњег сина Михаила, ког је давио на гробљу на Бањици, а затим га пред несрећну жену треснуо о бетон те му је поломио лобању и карлицу. Дечак је преминуо управо због тих прелома. Николић је потегао нож и на раднике Центра, као и на пролазнике који су покушали да спасу несрећну жену и малишана. Потом је насрнуо и на полицајце који су покушали да га обуздају. Убица није дочекао суђење јер је одузео и свој живот.
Министар Ђорђевић је нагласио да центри за социјални рад треба да буду активни, будући да у њих долазе људи који имају проблем, а не из хира.
Он је најавио да ће се у другој половини ове године радити на измени и допуни низа закона који се директно и индиректно тичу проблема насиља у породици, што ће утицати на смањење насиља јер сви треба да се боримо против тога.
Стручњаци истичу да је период развода брака и после развода најкритичнији, када насилници постају још агресивнији и бруталнији. Иако је држава урадила много добрих ствари у вези с насиљем у породици, неопходна је боља координација свих институција у ланцу заштите жртава.
Тачније, све институције би требало да се умреже да би се помоћ пружила оном коме је потребна, а то су жене и деца, али је питање да ли ће се то увек спроводити у дело.
Е. С. Х.
